Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: TAKMIČARSKE TAJNE 4. DEO – Pecanje šarana u priobalju  (Pročitano 3534 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2039
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
TAKMIČARSKE TAJNE 4. DEO – Pecanje šarana u priobalju
« poslato: Mart 05, 2014, 18:11:58 posle podne »
Koliko ljudi, toliko ćudi – kaže stara izreka. Ona važi i za naše vode. Koliko jezera, toliko običaja, toliko različitih tehnika pecanja. Svaka voda je specifična na neki svoj način i prema pristupu koji na njoj daje odlične ulove. Onog prijatnog letnjeg dana, kada je ovaj tekst i filmić nastao, pecao sam na Maty-er veslačkoj stazi, koja je nebrojeno puta bila domaćin prestižnih ribolovačkih takmičenja. Na ovom terenu je 2012. godine organizovano Državno Feeder Prvenstvo, na kojem sam, posle velike borbe, osvojio drugo mesto.

Na ovom takmičenju je ukupna težina ulovljene ribe presudila u korist šampiona, jer su osvajači prvog i drugog mesta, Erdei Attila i moja malenkost, osvojili isti broj poena, ukupno po 5.

Na II Državnom Fider Prvenstvu osvojio sam drugo mesto

Za ovaj uspeh je zaslužan jedan neuobičajen pristup pecnanju na veoma maloj daljini. Dešava se da je potrebno i po 100 metara zabacivati da bi se nešto ulovilo, a ima slučajeva kada su nam ribe skoro pod nogama, da se grupišu kod samog kraja zabačene čuvarke. U toku leta (kada je voda topla) na Maty-eru se često dogadja da čitava jata riba „ulaze“ u obalu, pa se redovnim hranjenjem mogu tu i zadržati. Ovim tekstom bih želeo da sve zainteresovane uputim u tajne pecanja šarana u probalnom pojasu.

Iako je takmičenje bilo pojedninačno, za moj uspeh mogu da se zahvalim isključivo timskom radu Haldorado Feeder Tima

U vodenoj površini koja je nešto duža od 2km i ravnomernog je korita, prvenstveno su nastanjeni: šaran, babuška, ima nešto deverike i, nažalost, mnogo cverglana. Život pecaroša umnogome zagorčavaju ta „bodljikava prasad” i veoma je teško pronaći hranu kojom bismo mogli selektivno da pecamo i da ih izbegnemo. Nakon mnogo stečenog iskustva na ovom terenu smo moj ribolovački partner, Šisa Jožef i ja, uspeli da sastavimo recept za hranu koja ne odbija cverglane 100% ali poput magneta privlači šarana i babušku.

Novitet za 2013-tu godinu je Haldorado Divlja Šljiva, čije stvaranje je bilo inspirisano pecanjem i takmičarskim uspesima na ovom ribolovačkom terenu u Segedinu

Da se odmah razumemo: nismo još uvek uspeli da stvorimo savršenu mešavinu hrane koja bi odmah nakon zabačaja rasterala cverglane i privukla samo šarane i babuške. Ali nas je konstantno eksperimentisanje uverilo da napredujemo korak po korak. Nova hrana, koja se pojavila na tržištu 2013. godine nosi naziv DIVLjA ŠLjIVA. Ona predstavlja mešavinu slatkog kukuruza i tigrovog oraha, začinjena posebnom aromom šljive i dokazala je svoju efikasnost na ovom i sličnim šaransko-babuškarsko-cverglanskim terenima. Kao što sam već naglasio, cverglane ne možemo stopostotno da odbijemo ovom hranom, već njih samo babuške i šarani, koji dolaze na hranu u velikom broju, mogu oterati. Ovu hranu prosto obožavaju naši prijatelji sa krljuštima! Haldorado Divlja Šljiva familiju proizvoda čine tečne arome, pelete, kukuruz, Pellet Pack, tečni i praškasti dip.

Osnovni član familije prozvoda Divlja Šljiva naročito je efikasna u pretežno toplim vodama; tada se vidi pravi učinak selekcije cverglana. Ova tri proizvoda daju najbolje rezultate na jezerima, u slobodnom ribolovu

Ali, ne želim nikoga da obmanjujem da se sa njom mogu 100% izbeći bodljikavi đavoli

Cverglane sa hrane mogu isključivo pristižuće babuške...


...i šarani da oteraju

Kompletnu familiju proizvoda Divlja Šljiva čine ovih sedam proizvoda, koji daju naročitono dobre rezultate kod pecanja velikih riba (o tome ćemo narednih godina podosta čuti!)

Hranu sam zamešao još prethodno veče, pa je tako savršeno omekšala i sjedinila se. Jedan mali trik koji je čini još efikasnijom: nemojte je umešati sa vodom, nego izblendiranim šećercem! Pored hrane je potrebna i određena količina mešavine kukuruza šećerca i kuvane pšenice. Radi izbegavanja cvreglana ne ubacujem u hranu žive mamce (ili jako retko to činim) kada pecam u Segedinu.

Jedna od tajni dobrog ulova u Segedinu je pecanje šarana u priobalju. Tada sistem ne treba zabacivati, već je dovoljno da se samo lagano spusti na nekih 7-8m


Osvrnimo se i na pribor. Idelani bi bili kratki fideri ili pikeri. Ali sa njima bi se sistem mogao zabaciti samo uz pljuskanje, a to nije dobro kod pecanja u priobalju. Zbog toga nam je potreban takav štap, sa kojim ćemo moći lagano da spustimo sistem na željeno mesto. Ja za to koristim Spro Royal Sensitive 390MH fider. Sa njim pecam na otprlike 7-8 metara od obale. Sistem odgovara međunarodnim pravilima, klizni je i njegovu elastičnost sam povećao fider gumom.

Spro Royal Sensitive 390MH fider je odličan izbor i za fino pecanje u priobalnom pojasu


Upecane ribe ne mogu se tek tako lako otkačiti

Pre početka pecanja treba dobro prihraniti mesto, ali je potrebno i u toku pecanja dohranjivati, jer se bačena hrana brzo pojede. Hranjenje, u svakom slučaju vršim tačno i vrlo koncentrisano – „u tačku”. Za to koristim povećanu verziju Haldorado Special Round Feeder-a, a to je 3XL verzija. Ova ogromna hranilica je bukvalno korpa za hranjenje! Prema međunarodnim pravilima, sme da bude maksimalno 7cm dugačka i prečnika 5cm. Ona odgovara zadatim kriterijumima i sa njom se koncentrisano, u vrlo kratkom vremenskom periodu može dosta hrane plasirati ribama. Ovo je vrlo korisno, ne samo na takmičenjima, već i pri slobodnom ribolovu. Jedno od zanimljivih takmičraskih pravila je da se isključivo uz oakvu korpu može inicijalno prihranjivati. Naime, bilo bi zgodno i rukom ubaciti nekoliko „bombica” u vodu na tako malu razdaljinu, ali to iz dva razloga nije preporučljivo:

1. Na fider takmičenjima je zabranjeno hranjenje iz ruke
2. Opreznim ribama bi bilo previše glasno pljuskanje „bombi”.

Ovo je najveća hranilica koja se može naći a koja odgovara medjunarodnim pravilima, jer je čak i kraća od 7 cm...

...dok joj je prečnik u okviru dozvoljenih 5cm

Pored tri Halodrado Special Round hranilice iz stare serije, sada se mogu nabaviti i 3 nove „šaranske“ veličine, a to su verzije XL, 2XL i 3XL. Razlika u veličini je više nego očigledna!
 

Težina svake ove velike hranilice je 10g. Ovako smo dobili hranilicu koja je velikog kapaciteta a ipak pogodna za korišćenje sa laganim štapovima

Nakon inicijalnog hranjenja uvek prelazim na manju hranilicu. Pored 3 veličine starih Haldorado Special Round hranilica sada postoje i tri šaranske veličine, a to su XL, 2XL I 3XL hranilice. Kod novih hranilica povećanih gabarita specifično je to, da su uprkos veličini lagane, te svaka teži po 10 grama, dok im težina, kada se napune hranom, prelazi čak i 100 grama. Ukoliko nam je potrebna veća težina same hranilice, možemo to lako da korigujemo (na već ranije prikazan način), jer su olovna otežanja na samoj hranilici izmenjiva!
Kod onih malo manje upućenih fideraša sa pravom može da se pojavi pitanje: „Zbog čega su potrebne ove hranilice velikog kapaciteta, zbog čega sada nisu dovoljno dobre one stare, manje hranilice?” Pri pecanju deverike, sistem je retko duže od dva minuta u vodi, pa je čestim zabacivanjem osigurano i neprekidno ubacivanje hrane. Kod krupnijih riba se često duže čeka, oko 5-10 minuta.
Tada ređe zabacivanje kompenzujemo većom količinom hrane koja dospeva u vodu pri svakom zabačaju i time obezbeđujemo „postavljen sto“ dolazećim ribama. Sledeća prednost ovih većih hranilica je ta, da se u njih stavlja i zrnasta hrana (kukuruz i pšenica) - koja se u manjim hranilicama često zaglavi, dok se iz većih bez problema i na željenom mestu plasira njen sadržaj. Pecanje sam nastavio sa 2XL hranilicom. Kao najbolji mamac su se pokazali crvići i kukuruz, ili kombinacija ova dva mamca.

Puno partikli može da stane u veliku hranilicu za inicijalno hranjenje i garantovano se neće zaglaviti zrna
Specifičnost ovog sistema je da hranilica celom dužinom klizi po gumi, koja mu obezbeđuje još veću elastičnost. Tokom pecanja sam koristio hranilicu veličine 2X
L

Dobitna kombinacija mamca!

Mesto gde sam plasirao hranu duboko je oko 1,5-1,7m, dok je korito duboko skoro 3 metra, a ta se dubina nalazi na nekih 17-20 metara od obale. Dakle dno mesta gde sam pecao treba zamisliti kao lepu travnatu obalu sa blagom kosinom. Međutim, dno nije jedan ravan plato sa kojeg se sve odkortlja ka dubini, već je puno sitnih useka i stepenica na kojima se zadržavaju zabačeni delikatesi. Naravno, uprkos ovome, treba ponekad zabaciti i malo dalje jer se možda baš tamo kriju krupniji komadi čekajući ukusne zalogaje.

Povremeno se isplati zabaciti i malo dalje, jer možda baš tamo, na ivici hranilišta, vreba krupna riba

Udarci su većinom munjeviti i vrlo agresivni pa zato ni na sekund ne smemo da sklonimo pogled sa štapa...


...jer svakog trenutka može da počne borba...


...pa podmetanje meredova

Snažni i lepi šarani žive na Maty-eru

Zbog male distance na kojoj pecamo, udarci su veoma žestoki. Čak toliko, da šaran pri udarcu skoro da čupa štap sa držača, pa zato moramo da zaboravimo na klipovanje najlona i pecanje pritegnutim kočnicama. Kada ovako pecam, uvek sa otpuštenom kočnicom čekam udarac! I pored toga što mi je ruka na štapu, udarac je toliko brz, da se i pre dizanja štapa već čuje kočnica. Energičnu trzanje i kontru treba zaboraviti, jer je nepotrebna. Ko na ovo nije pripremljen, može da ostane bez kompletnog pribora, jer će mu ga riba odvući u vodu, što je već nebrojeno puta moglo da se vidi. 

Ako smo sve dobro odradili, često će se ponavljati ovaj pokret

Nagrada za dobro sprovedenu taktiku!


Zahvaljujem se na ovom predivnom danu!


Ohrabreni rezultatima na segedinskom jezeru, ovu tehniku smo isprobavali na više terena. Posebno dobar ulov sam imao na veštačkim jezerima, gde je već uz samu obalu voda duboka 1-2-3 metra. Ovaj način pecanja je iznenađujuće uspešan i na vodama čije su obale obrasle trskom i lokvanjem, što su sve prirodna skrovišta ribe. U ovom slučaju je dovoljno ako je dubina i 60-80 cm. Lagano spustivši hranilicu u vodu, nakon kraćeg čekanja doživljavamo pravu avanturu. Dakle, često vredi baciti pogled i na ono pod našim nogama, a ne samo u daljini tražiti ribe!


Preuzeto sa:
www.haldorado.hu

Tekst: Döme Gábor
Fotografije: Csapi Károly

Preveo:
Mesić Adam


« Poslednja izmena: Mart 18, 2014, 21:05:30 posle podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!