Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Kupovina prvog štapa i mašinice  (Pročitano 4569 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2053
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Kupovina prvog štapa i mašinice
« poslato: Oktobar 16, 2013, 22:30:23 posle podne »
Mnoge naše mlađe kolege kao i oni koji se prvi put sreću sa fiderom su mi/nam se obraćali sa pitanjima vezanim za pomoć pri kupovini svog prvog fider štapa i/ili mašinice.
Strpljiviji čitači Foruma će pronaći dosta toga napisanog na tu temu sa detaljnijim pojašnjenjima vezanim za konkretne modele. Oni nestrpljiviji ili manje vični čitanju lol prelaze odmah „u napad“ i šalju PP-ove sa pitanjima. U želji da predupredimo stalno ponavljanje nekih opštih mesta, pokušaću na jednom mestu da ukratko i što konciznije pojasnim „početnicima“ na šta da obrate pažnju pri kupovini i što približnije im dočaram kakav bi ustvari početni komplet trebalo da kupe.
Pre nego što kupe svoj prvi komplet (bilo pojedinačno štap, bilo mašinicu) morali bi  da budete načisto sa dve presudne stvari:

a)   na kojoj/kakvoj vodi ćete pretežno da pecate
b)   koju vrstu ribe ćete pretežno loviti


To su dve najbitnije stvari sa kojima treba da budete načisto da biste mogli da se odlučite, jer to vam ponajviše utiče na izbor. Isto pitanje će vam postaviti svaki iole dobronameran prodavac kome nije jedni i isključivi cilj da vam „uvali“ robu! Ovde je vrlo bitno napomenuti da ne postoji univerzalni štap bilo koje vrste (ni plovkaroški, ni varaličarac) tako dakle ni fider, koji će pokriti sve situacije na vodi, koji će odgovarati na svim vodama i sa kojim ćete moći da pecate sve vrste riba: od „leptirki“ do krupnih šarana! Postoje, međutim, mnogi koji su dobri za neki superfini ribolov ali će pogodovati i pecanju srednje krupnih šarana i krupnije bele ribe, kao i oni, koji su namenjeni pre svega lovu krupnijih šarana, ali zahvaljujući osetljivijim vrhovima sasvim lepo mogu da izađu na kraj i sa sitnijim primercima.
Pošto pretpostavljam da već svi čitaoci ovog teksta znaju osnovne stvari o fider štapu i fider ribolovu u načelu, neću gubiti vreme, ni svoje ni vaše, detaljisanjem u vezi promene akcije štapa zamenama vrhova različite osetljivosti i težine bacanja (u daljem tekstu t.b.), o tome kako se određuje tvrdoća/snaga nekog vrha, o dužini štapa i veze sa daljinom zabačaja itd., nego ću preći na sasvim konkretne stvari.

Izbor štapa za stajaće vode

Ovde bi pre svega trebali klasifikovati štapove prema veličini/težini ribe koju ćemo loviti. Ovo stoga, što dotična stajaća voda može biti neka manja bara, jezerce, sporotekući ili stojeći kanal, ali i veliko jezero koje u sebi krije vrlo krupne primerke bele ribe i ciprinida ili neki komercijalni revir ili veliki i tekući kanali. Kako god bilo, za ove vode ćemo izabrati nešto mekše štapove jer ne moramo da se „borimo“ protiv matice. U zavisnosti od konkretnog slučaja do slučaja ćemo se odlučiti za dužini štapa. Na primer, ukoliko treba baš daleko zabaciti a pride u vodi postoji priobalni pojas trave preko kojeg treba prevući ribu ili držati najlon preko te trave, bolje je odlučiti se za duže štapove. To mogu biti štapovi od 390, 420 ili oni od 360 ali koji imaju tzv prolungu – dodatni segment koji se umeće na štap i time produžava osnovna dužina na 420. (Konkretno npr. EnergoTeam-ov Zoom Feeder je odličan primer). Ovakva voda je npr. Savsko jezero (Ada Ciganlija) gde je potrebno i dalje zabacivati (često preko 50m – što se smatra srednje dalekim daljinama zabačaja) i prilikom izvlačenja ribe što više podići štap i ne dozvoliti joj da se dokopa travnatog pojasa jer ćemo je u tom slučaju sigurno izgubiti.
U slučaju da pecamo na nešto užim kanalima gde je potrebno kraće zabacivanje, ili na nekoj drugoj stajaćici, štapovi dužine do 330cm će biti sasvim odgovarajući. Konkretno, na primer malo jezero komercijalnog revira Mika Alas je voda gde se love srednje krupne i krupne babuške i srednje krupni šarani (do 5 kg) – mada znamo da ima i pojedinih krupnijih primeraka. Za malog Mikicu (kako ga popularno zovemo) je štap sa osetljivim vrhom i manje težine bacanja idealna solucija. Daljine na koje se zabacuje retko prelaze 20-30m a otežanja koja se zabacuju se kreću maksimalno do nekih 40-ak grama (hranilica + hrana u njoj). A poznato je da je riba na toj vrsti voda obilato prihranjivana, da je većina pimeraka već nekada bila upecana pa time i znatno „pipavije“ uzima mamac. Zato je neophodno da za takvu vodu imamo štap koji je opremljen vrhovima veće osetljivosti, kojima možemo da registrujemo i najfinija pipkanja. Dobar primer za konkretan štap bi bio npr. Formax Magnum Feeder 330 ili Spro Panthera.
S druge strane, postoje komercijalni reviri gde je (još uvek) dozvoljeno da se na fidere peca šaran. Za takvu vrstu ribolova je već potrebno imati dijametralno drugačiji štap nego za malog Mikicu. Tu se već bacaju hranilice nešto veće težine, na veće daljine a ciljana riba baš i nije šampion u suptilnosti uzimanja mamca pa nam ni superosetljivi vrhovi nisu prioritet. Na takvim vodama (npr. Ada Safari, Fazanerija na Ubu, nekada revir u Barandi...) se najuspešnijom pokazala taktika pecanja sa method sistemom. Uz pretpostavku da ste već svi čitali, videli ili pecali na mathod – neću gubiti vreme na objašnjavanja u vezi s tim. Method hranilice, u zavisnosti od oblika i vrste primaju poveliku količinu hrane. I to hrane koja je po specifičnoj težini mahom teža od klasične hrane za kavezastu hranilicu jer sami method miksevi u sebi sadrže takve sastojke ali i zato, što se method hrane i više kvase da bi se dobila lepljiva konzistentnost, te su zbog veće količine vode u sebi one i teže. Tako napunjene hranilice je neretko potrebno zabaciti i na 80-ak metara (npr. na reviru Šaran u Barandi). E, za to nam je već potreban ozbiljan štap ali i odgovarajući sistem. (o sistemu neću sada ovde) Takav štap treba pre svega da ima velike sprovodnike na celom blanku, jer pri ovoj vrsti ribolova koristimo i nešto deblje osnovne najlone (i do 0.22 ili čak 0.25). Zatim, taj štap bi trebao da poseduje paraboličnu i prgresivnu akciju – da se pri punom opterećenju savija i najdonji segment, jer tako najbolje amortizuje nagle udare i begove šarana ali ga zahvaljujući baš toj i takvoj akciji i ponajbolje i ponajbrže umara. Takvi štapovi su pre svega npr. Daiwa Aqualite, Spro Pellet Feeder by Döme Gábor, Formax Endura Carp Feeder itd. Postoje brojni modeli koji na sebi nose oznaku „Method“ ili „Pellet“. Izborom bilo kojeg od ovih štapova za ovu namenu nećete pogrešiti.  Ovde je vrlo bitno da naglasim da su svi ovi štapovi, osim za lov šarana na komercijalnim revirima, izuzetno pogodni i za lov krupnije bele ribe i babuške na istim tim vodama, ali i za lov sitnije i srednje krupne bele ribe i na nekim sporijim tekućicama. Izborom osetljivijih vrhova  dobijate štap koji registruje i najsitnija pipkanja bele ribe a zahvaljujući velikoj rezervi snage, njihovi blankovi ostaju pravi pod pritiskom vodene struje. Za ove navedene modele bi mogao da kažem da su najbliži nečemu što bi se nazvalo „univerzalni fider“, mada sam rekao da tako nešto apsolutno ne postoji!!!

Izbor štapa za tekuće vode

Kao i kod izbora štapa za stajaćice, tako i ovde, osim za odluku koju ćemo vrstu/veličinu ribe da pecamo, moramo da obratimo pažnju na još jedan dodatni element. A to je snaga vodenog toka/struje/matice i daljine na kojoj ćemo da pecamo. Ukoliko npr. imamo nameru da pecamo na nekoj jačoj vodi, na većoj daljini i relativno većoj dubini, meki štapovi manje težine bacanja nam neće završiti posao. Em nećemo moći njima da zabacimo hranilicu odgovarajuće težine za datu vodu, em će se, kada ga spustimo na držač i zategnemo sistem, saviti u kiflu pa nećemo moći da detektujemo trzaje. Pride je malo verovatno da nam struja zbog tga neće otkotrljati hranilicu a to nikako ne želimo!
Zato bi neke od osnovnih smernica izgledale podeljene na dve osnovne grupe:

a)   štap za sporije tekućice i sitniju ribu
b)   štap za jače tekućice i krupniju ribu


Za prvu grupu ćemo mnogo lakše da se snađemo, jer je tu ponuda mnogo bogatija a i uvoznici su svesni činjenice da je em najveći broj naših tekućica baš takav, em da nam je riblji fond takav kakav je i da je ulov iole krupnijih primeraka na nekoj divljoj vodi sveden gotovo na statističku grešku. Kako god bilo, izabrati štap za „a“ kategoriju je relativno jednostavno. Potrebno je da bude težine bacanja od nekih 30-60g, 40-80g ili 50-100g (retko je potrebno da bude do 120g) – znači svi iz grupe koji nose oznaku MH ili H (Medium Heavy ili Heavy). Treba da budu srednje oštri i progresivne akcije jer ipak treba da se odupru kakvoj- takvoj snazi vodene struje a da im ostane dovoljno elastičnosti da detektuju trzaje ribe. Izmenom vrhova se možemo lako prilagoditi situaciji u zavisnosti da li pecamo npr. na Tamišu ili Tisi (tipični predstavnici „a“ grupe) gde, konkretno za Tamiš koristimo najčešće hranilice od 20, 30 maksimalno 40g težine (u zavisnosti od daljine bacanja, trenutnog vodostaja i konkretnog mesta/dubine gde pecamo) a za Tisu od 30, 40, 50 pa i 60 gramske hranilice, opet u zavisnosti od pobrojanih faktora. Pride, treba dodati i činjenicu da je Tisa poprilično brža, da je potrebno dalje bacati (najčešće) i da je neuporedivo dublja! Za nju ćemo koristiti nešto tvrđe i jače vrhove, dok ćemo na isti štap, kada pecamo na Tamišu izabrati mekši vrh sa manjom t.b. Konkretni štapovi koji bi nam pokrili ove uslove su npr. Formax Legacy Feeder, Maver Abyss, Energo Team Emerald Feeder, Ron Thompson C14, ali i štapovi navedeni kod komercijala gde se peca šaran! Efikasnost svih navedenih štapova će umnogome da se poveća ili umanji pravilnim, odnosno nepravilnim pozicioniranjem na obali, izborom sistema, debljine najlona ili težine hranilice. To, doduše, važi i za gore navedene kategorije voda, ali je kod tekućuh voda mogućnost greške mnogo veći a kada se pogreši u izboru to se mnogo očiglednije manifestuje bilo nemogućnošću zadržavanja sistema na željenom mestu, bilo nemogućnošću zabačaja na željenu daljinu, pa čak i preopterećivanjem štapa što pre ili kasnije dovodi do oštećenja ili lomova!
Za „b“ grupu štapova ćemo morati malo više da se potrudimo prilikom izbora kod kupovine. Takvih štapova ima znatno manje na tržištu a i sami proizvođači ih prave u manjoj paleti ponude, tim pre, što se na većim rekama, sa velikom dubinom i bržim tokom retko kad i to samo ponegde lovi na fider. Međutim, to nikako ne znači da to nije nemoguće i da to treba da izbegavamo ili se toga bojimo! Sasvim se lepo i vlo uspoešno može i na Savi i na Dunavu i na Moravi loviti fiderim. Štaviše! Znam da su sada mnogi podigli obrvu zapitavši se „šta će Morava u toj priči?“ Zbog jačine toka i vrste ribe koju lovimo na fider na Moravi, eto zato! Moglo bi se reći da se za ove uslove koriste isključivo specijalizovani, posebno konstriusani i dizajnirani štapovi. Međutim, to je samo delimično tačno. Naravno postoje modeli koji na sebi nose razne oznake, tipa „Big River“ i sl., ali postoje mnogi „obični“ štapovi koji će sasvim solicno oraditi posao. Štaviše!
Za ovakve uslove nam je potreban pre svega duži/dugačak štap da bi omogućili da što manja površina najlona bude izložena pritisku vodene struje ali i zbog dalekih zabačaja. Zatim, štap bi trebao da je krući, vršne akcije. Na taj način jačina vodenog toka neće saviti na držač spušten štap „u kiflu“ i omogućiće nam bolju detekciju trzaja. Ne brinite se, i sa najkrućim štapom ćete uočiti trzaj, jer ovde ne govorimo o laganom poigravanju vrha štapa nego o vrlo konkretnim, snažnim udarcima. Zatim, štap bi moreo da bude velike težine bacanja, jer otežanja koja ovde koristimo počinju od 60g pa na gore. Često ćemo biti prinuđeni da „silujemo“ štap sa sistemom teškim skoro 200g! (hranilica od 80g u i na koju smo zalepili tešku, lepljivu hranu stvorivši pravu loptu veličine teniske lopte!) I takav teret treba zabaciti precizno i bezbedno na npr. 30-ak i više metara? E, za to već treba vrlo ozbiljan štap. Konkretno, to bi mogao biti npr. Energo Team-ov Power Feeder 390 ili 420, Formax Envy Feeder 390, Formax Raptor Extra Heavy Feeder 390, Spro Big River Pellet Feeder 390 ili 420, ali i Daiwa Windcast Heavy Feeder ili Procaster modeli od 390.

Postoje, naravno, mnoge situacije koje nisu ovim suženim presekom obuhvaćeni (npr. pecanje sitne ribe na velikim i brzim rekama u velikoj dubini i na velikoj daljini ili pecanje vrlo krupnih šarana na malim stajaćicama) ali smatram da je tim situacijama mnogo lakše prilagoditi se nego inicijalno napraviti pogrešan izbor ili pogrešnu procenu pri odlučivanju. Tim nekim „prelaznim“ situacijama se možemo sa postojećim priborom mnogo pre i mnogo lakše prilagoditi nego kupovinom neadekvatnog pribora. Na primer, maleckim pikerom od 270, t.b. do 30g a kojim ćemo pokušati da pecamo na Tisi krupnu deveriku na 40m daljine i 12 metara dubine! (ruku na srce, znamo pojedince koji su i to radili LOL ali to je već neka druga priča).
Takođe, primetili ste (verovatno) da sam u navođenju konkretnih modela  uzimao za primer štapove iz niže ili srednje(niske) cenovne kategorije (čast izuzecima). To sam ciljano uradio, jer je to neka moja filozofija i kao pecaroša i kao nekog ko pokušava da na neki način edukuje „početnike“. Pre svega zato, što smatram da taj neki „prvi štap“ ne treba da bude skup jer se možda neće svideti kupcu, možda neće ipak zadovoljiti očekivanja, možda neće pogodovati nameni... A pride je vrlo verovatno da će stačenim iskustvom naš „početnik“ steći bolji uvid šta mu bolje završava posao pa će poželeti da kupi drugi, bolji, skuplji štap. I šta onda ako je za svoj prvenac dao para koliko za polovnog Yuga a on mu ne vrši posao? Treba li možda da ode u banku i podigne gotovinski kredit? Svi (skoro) gore pobrojani štapovi su cenovnog ranga do i oko 50€ (opet, čast izuzecima) i predstavljaju, po meni, odličan izbor za nekog ko se prvi put sreće sa fiderom, ko se još uvek boji živeći u ubeđenju da će „ti tanušni vrhovi pući pod šaranom od 5 kila“ i da se fiderom „ne može izvući krupna riba“. Dokaze za suprotno pronađite u galeriji ulova!
Uz to bi valjalo dodati i puno puta zaboravljanu ali puno puta ponavljanu istinu ravnu nivoa aksioma: ribu ne lovi štap nego ribolovac! Ni štap od 300+€ neće sam da ulovi ribu ukoliko zanemarite ili prenebregnete neka zlatna pravila. Naravno, štap od 300+€ će vam pužiti (verovatno, ne i garantovano) veće uživanje u ribolovu, ali mišljenja sam da će pre biti da će vam pružiti neku drugu vrstu satisfakcije koja nema konkretno veze sa pecanjem.





MAŠINICE

Što se mašinica tiče, posao nam je neuporedivo lakši! Bez obzira što mnogi proizvođači na neke svoje (time i neopravdano skuplje!) modele stavljaju oznaku Feeder nama će posao odraditi skoro svaka mašinica. Naravno, postoje neke osnovne karakteristike koja bi ona morala da zadovolji! O tome je već detaljno pisano u delu Foruma posvećenom mašinicama, ali je očigleno da zbog gore pomenutih „ne-čitača“ neke stvari treba ponoviti!
Mašinica pre svega treba da je veličine koja odgovara izabranom štapu. Mada ćemo često biti u situaciji da već imamo neku mašinicu koju smo odredili da nam bude montirana na fider. Tada je najbolje da dotičnu mašinicu i ponesemo sa sobom u kupovinu. Tako ćemo videti najbolje da li je dotična odgovarajući izbor ili ćemo morati da za to odvojimo neku drugu, od već postojećih kod kuće, ili ćemo ipak kupiti neku adekvatniju. Greška koju mnogi početnici prave, a vezana je za imaginarni pojam: fider = ultra lak robolov = ulta lak pribor! Iz te zablude se događa da se kupi preslaba mašinica koja nam neće odraditi željeni, pred nju postavljeni zadatak. Ovim nikako ne želim da kažem da fider NIJE I ultra lak ribolov, ali vrlo često on to nije! Peca se, istina, sa bitno finijim priborom nego sa klasičnim dubinjacima ili što je to „moderni šaranski  ribolov“ ali ni u tom smeru ne treba preterivati.
Vrativši se na mašinice i na početnu grešku: mašinica bi trebala da bude čak i za nijansu veća/jača nego što ste inicijalno pomislili. Veličina od 3000 (po Šimanu) je neka donja granica ispod koje ne bi trebalo ići. To su uglavnom mašinice koje primaju oko 100 metara najlona debljine 0.30mm (osim ako nisu opremljeni plitkom, tzv. meč špulnom, čiji kapacitet je po pravilu znatno manji). Najuniverzalniji izbor bi bila mašinica veličine 4000. Pored toga, mašinica bi morala da bude opremljena sa dve špulne. Poželjno je da aluminijumska bude plitka (tzv. meč) a grafitna (plastična) klasične dubine-kapaciteta. Kod skupljih modela su obe špulne aluminijumske ili ih ima i više (po 3 i više špulni).

Izbor kočnice (drila) je isključivo stvar ukusa i u taj segment ne bih ulazio detaljnije, s tm da bih dodao komentar baziran na ličnom iskustvu, a to je da su se kočnice sa prednjim drilom pokazale pouzdanijim i sam dril funkcioniše preciznije. To pre svega s toga, što je konstrukcijsko/tehničko rešenje unekoliko prostije kod prednjeg drila u odnosu na zadnji.

Što se tiče izbora borbene kočnice, tu već treba biti oprezniji. Jeftiniji modeli opremljeni borbenom kočnicom su dobri za izbegavanje. Izrada pouzdane i precizne borbene kočnice umnogome poskupljuje mašinicu a pitanje je koliko ćete zaista puta imati potrebu da koristite borbenu kočnicu i šta to sa njom više možete da uradite u odnosu na klasičnu kočnicu? Ok, imate finije podešavanje stegnutosti drila. I šta s tim? Po meni, bolje je dati koji dinar/evro više i kupiti mašinicu sa odličnom prednjom kočnicom nego dato mnogo dinara/evra više i kupiti mašinicu sa zaista dobrom i potpuno funkcionalnom borbenom kočnicom.

Što se bait runner-a tiče, i tu su mišljenja podeljena. Neki smatraju da mašinice sa baitom uopšte nisu namenjene fider-u a neki (a među njima i ja) ih smatramo neizostavnim delom pribora ukoliko često pecamo šarana na komercijalnim revirima. Često na takvim vodama krupne jedinke izlaze da se hrane u cugovima. I često nam se može desiti da istovremeno imamo ribu na oba štapa. Tu bait može da nam spase pribor. Naravno, isto možemo da postignemo i otpuštanjem drila, ali kada dođe trenutak da damo kontru, kod baita je dovoljan samo jedan malo okret ručice i mašinica je u „punoj borbenoj gotovosti“ dok je za zatezanje „zvezde“ na drilu potrebno više vremena a i može nam se desiti da usled pretezanja onemogućimo mašinici da otpišta najlon što često zna da rezultira gubitkom ribe, ili da presporo dovedemo mašinicu u „borbenu gotovost“ i da se zbog toga riba previše plitko ili uopšte ni ne zakači. Takođe, u periodima neaktivnosti ribe, (barem ja) imam/o običaj da odšetam/o od štapova kod kolege/druga ili “poradi sebe“ ili sl. a kao po nepisanom pravilu – šarko baš tada udara. Ukoliko nam bait tada nije uključen velika je verovatnoća da ćemo se ili kupati (u boljem slučaju) u vodi ili (u gorem slučaju) u sopstvenim suzama za odnešenim priborom.  Da dodam i to, da je trenutno na tržištu popriličan broj modela mašinica manjih veličina opremljnih sa bait runnerom. Ranije je bilo gotovo nemoguće naći mašinicu sa baitom manju od veličine 5000. Takođe, sam bait runner sistem je manje komplikovan za izradu od borbene kočnice tako da njegova ugradnja bitno (barem ne toliko kao borbena kočnica) ne poskupljuje model. Da napominjem još jednu vrlo dobru funkciju baita – umnogome pomaže prilikom punjenja hranilice kada je sistem predaleko od nas-kada smo ga namotali previše.

Hajde da razbijemo još jedan urbani mit! Čuveni „broj lagera“! Nemojte NIKAD da se rukovodite tom odlikom! Da, poželjno je da ih ima! Koliko? Barem 3 ili 4. Ali gde su oni raspoređeni i kako? I od čega su? E, to su mnogo bitnije karakteristike nego to koliko ih ima. Nikada ne mora izričito da znači da mašinica sa 10+1 ležajem bude i obavezno bolja od mašinice sa „samo“ 3+1 ležajem! Ok, ako ima šema priložena u kutiji gde lepo može da se vidi gde su to sve raspoređeni ti ležajevi i kakvi su i od čega su. Ali ta makina, verujte mi, neće biti ispod 100+€! A bogami i mnooogo više. Takođe, razni proivođači sa dalekog istoka umeju da nazovu ležajem i razne plastičen prstenove, šajbne, podmetače... a ono ni prošlo pored ležaja nije. Bitno da su oni na kutiju stavili da ima 7+1 ball bearring. Onda se čovek pita: ok, na rolnici je jedan (ili 2), kod rotora 1 (ili 2) kod ručice 1 (ili 2) i... I gde su dođavola smestili još tih 2 ili više komada? I onda se ispostavi da u mašinici postoji jedan ili čak ni jedan klasičan čelični kuglični ležaj (sa kuglagerima, ležajima)nego bezbroj bezveznih plastičnih, limenih, aluminijumskih podloški i prstenova koje su, eto slučajno, krstili ležajevima. Pa i ja u dnevnoj sobi imam ležaj. I to pogolem. 200 x 200. Ali ni to nije to. Zato ponavljam – ne verujte apriori svemu što pročitate na kutiji! Bitni ležajevi su: na rolnici, na rotoru i na ručici i nepovratni! Ostali su svi šminka!!! Realno, kolika je neophodnost ugradnje ležaja kod rukohvata? Osim proizvođaču zarad podizanja cene. Neke od mojih omiljenih mašinica, koje su pokazale izuzetnu snagu, kvalitet, istrajnost imaju „samo“ 3 + 1 ležaj. Da ne pričam o nekim „klasicima“ koji u sebi imahu samo jedan ili čak ni jedan ležaj a potpisujem da će nadživeti svu ovu „šminku“ sa dalekog istoka.

Što se prenosnog odnosa tiče, važno je znati neke stvari. Pre svega, osnovno pravilo je: što je veći prenosni odnos (što je mašinica brža) to je ona slabija! U praksi vam ne treba mašinica veće brzine od 5 do 5,2 : 1. Čak... Mnogo je bolja solucija izabrati mašinicu sa plitkom i širokom špulnom a manjim prenosnim odnosom (npr. 4,6 : 1) jer ćete sa njom u stvari istom brzinom, ako ne i brže, namotati najlon upravo zbog širine špulne.

Za snagu mašinice je, osim prenosnog odnosa, bitna i veličina ručice. Što je poluga veća – jača je mašinica. Prosta fizika!

Sam duzajn ručke je manje bitna stavka (mislim na estetiku). Tako rukohvat od recimo ružinog drveta zaista izgleda efektno (stvar ukusa, naravno) ali vam ni u kom slučaju ne garantuje da će vam bolje „čučnuti“ od nekog običnog od EVA pene. A zasigurno će ružino drvo da poskupi mašinicu za koji €. Mnogo je bitnije da vam ručica udobno leži u ruci jer je ovaj naš vid ribolova takav da se ta ručica često i mnogo vrti u ruci!
Poželjno je da samo telo mašinice bude što čvršće, najbolje od metala. Međutim, takvi modeli su po pravilu i skuplji. Postoje mnogi modeli koji u sebi sadrže moderne materijale koji su laki ali otporni na habanje. Često mnogo otporniji od metala. Istina je da metalna mašinica u startu uliva mnogo veće poverenje, ali neka vam ni to ne bude presudno u izboru. Nemojte zaboraviti činjenicu da je fider štap duša ovog sistema a ne mašinica. Ona je tu da nam pomogne u „skupljanju“ najlona i pri zabačaju i vađenju ribe. Upravo zato mnogo manje pažnje treba posvetiti izboru mašinice (a time i novca) jer će vam i sasvim prosečna mašinica sasvim dobro odraditi posao. Naravno, za najzahtevnije vidove ribolova (uglavnom tu mislim na lov šarana na komercijalama i pecanje na velikim daljinama i dubinama) je potrebno malo više pažnje obratiti na izbor mašinice i na neke od navedenih karakteristika.

Jedan naš drugar ima izreku: „Nije pravi fideraš onaj koji nema bar jednog Passion-a“. (dobro, on koristi jedan drugi glagol, koji ovde nije primeren lol) I sam u posedu imam 3 komada i najtoplije ih preporučujem svima! Što bi se danas reklo „best buy“ – za novac koji date za njega dobijate baš mnogo. Naravno, osim njega postoji još bezbroj odličnih mašinica i još više sasvim solidnih (ET Power Spin, Cormoran Feeder 5PiF, Tica SpinFocus, Daiwa Crossfire X, Daiwa Megaforce, Shimano Alivio SFB, Shimano Nexave FC, Okuma Safina, Okuma Trio Red Core FD, Evox Feeder Master, Formax Invento, Formax Vantage, Formax CastMaster itd. – ovo su modeli sa prednjom kočnicom.

Većina ovih modela postoji i u verziji sa zadnjim drilom (oznaka je RD – Rear Drag)

Sa baitom mogu da preporučim sledeće modele: Cormoran Bull Fighter BR 4PiF, Okuma Longbow i Proforce, Spro Hardliner, Silstar Pro Master itd.

Za koji god model i kombinaciju da se odlučite, nemojte se, pre svega rukovoditi estetikom! Pre ili kasnije će nešto izaći iz mode a i naš vid pecanja nije poznat po tome da je najčistiji. Zatim, nemote se rukovoditi cenom! Nije sve što je skuplje istovremeno i bolje. Često jeste, ali ne uvek! Sačekajte, ako vam nije „oglavu“, Novu godinu i popuste. Mnogi prodavci tada značajno spuštaju cene i neke stvari koje su tokom godine koštale npr. 5000 dinara ćete moći da nađete za 3-4-4,5 hiljade dinara. A za tu razliku u ceni ćete možda moći da kupite baš za toliko skuplji ali mnogo bolji ili željeniji štap ili mašinicu. Ili brdo sitnog pribora npr. Takođe, nemojte se rukovoditi preporukama i ličnim utiscima dobronamernih i „dobronamernih“ poznanika. Džaba je nekom npr. Daiwa Aqualite i ponajbolji štap ako se vama on u ruci učini poput bambusa. Džaba će vam 9 od 10 pecaroša hvaliti Passion-a ako vam on ne legne. Mogu svi da tvrde da je Abyss najuniverzalniji štap ako vam se on ne sviđa. Ako vam „ne legne“ – nemojte kupovati zanoseći se mišlju da će vam jednog dana leći. To će onda značiti da ćete se vi morati prilagođavati štapu/mašinici. A to u startu umanjuje ili potire uživanj u pecanju. Ali takođe se nemojte zatrčati ka kasi sa prvim štapom/mašinicom koja vam se naoko svidi. Raspitajte se kod kolega koji već ima dotični štap/mašinicu kako mu se pokazao na jednom a akako na drugom tipu vode, koliko realno snage ima dotična mašinica, da li se kvari, kako radi dril... Još ako ste u mogućnosti a drugar/kolega je altruista,pozajmite od njega dotični komad pribora i isprobajte ga i sami. Takođe, gledajte da ne uzimate baš neke potpuno No Name stvari. Veći i poznatiji brendovi ipak imaju i tu „obavezu“ da održe renome i ime. Desi se naravno i njima da izbace s vremena na vreme neki potpuni promašaj. Ali zato baš nemojte vi biti prvi koji će probati nešto novo. Kupujte nešto provereno, nešto što su drugi već nahvalili (a to opet uzmite sa dozom rezerve jer je reč o subjektivnom osećaju). Za početak, razgraničite one dve najbitnije stvari sa početka teksta. Zatim na sto stavite budžet sa kojim raspolažete pa se dajte na surfovanje. Suzite izbor na 2-3-4 modela štapa i na isto toliko mašinica. Nabrojane modele možete naći u većini bolje opremljenih radnji. I nemojte žuriti. Kada odete u radnju računajte da ćete tamo prevesti sat-dva-tri. Isprobajte sve željene modele sa spiska u različitim kombinacijama. I budite spremni da ćete morati da pravite neke kompromise. Što zbog cene (najčešće) što po pitanju pogodnosti određenog kompleta za određeni tip vode i ribe. Samo nemojte praviti kompromis po pitanju štapa. Uvek je bolje da uzmete neku jeftiniju mašinicu ali da razliku u ceni date za neki malo skuplji štap. Kod štapova nije toliko izražena stvar kao kod mašinica da šminka i neki „aksesoari“ podižu cenu. Kod štapa je materijal blanka odmah uočljiv. Ili je karbon ili je kompozit karbon (štapovi od ovog potonjeg su „mnooogo glindžaviji“). Kakvi su provodnici, kakav je halter, kakav je rukohvat. Vrlo, ali vrlo lako se može razaznati šta je fušeraj a šta valja! Kod mašinica je već malo teže (nigde vam neće dati da sa šrafcigerom u ruci priđete mašinici pokušate da ustanovite kakva je iznutra) ustanoviti da li je „zlato sve što sija“. Ali, rekoh već, poznato ime, iskustva od kolega su sasvim dovoljni parametri za početak da se izabere ono što valja ili makar suzi izbor i dobiju neke osnovne smernice pri kupovini!
Nadam se da sam ovim tekstom pomogao pri izboru prvog fidera i mašinice za taj štap. U svakom slučaju se nadam da sam ovim smanjio broj mailova u inboksu koji počinju: „Zdravo, ja sam John Doe i interesuje me da mi kažeš koji štap mi preporučuješ za...“

Pozdrav svima i dobrodošli u svet fideraša!
« Poslednja izmena: Oktobar 16, 2013, 22:32:19 posle podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!