Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Uopšteno o hrani  (Pročitano 2076 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2044
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Uopšteno o hrani
« poslato: Januar 11, 2013, 12:11:55 posle podne »
UOPŠTENO O HRANI

Pre nego što bilo šta napišem o hrani, ribolovci treba da shvate da ona nije jedini, niti najvažniji faktor koji utiče na dobar ili loš ulov. Postoje više ili manje lovne hrane i to je činjenica. Ono što je najvažnije, hrana treba da bude primerena vodi na kojoj se peca i vrsti koju želimo da vidimo na udici. Ako ribolovci svakodnevno hrane  neko područje ili revir, kvalitetna hrana će dati svoj puni efekat. Ako na takvom području ili reviru retko ko hrani, nema svrhe bacati skupe, a samim tim i (najčešće) kvalitetne hrane, jer mogu proizvesti suprotan efekat. Dobra i kvalitetna hrana nije garancija uspeha! Uspešan ribolov čine i dužina predveza, zabacivanje u isto (i pravo) mesto (što je po meni najvažnije), veličina i model udice, debljina predveza i osnovnog najlona.

Hrane se dele u tri grupe:
 
Lake
Srednje teške
Teške


Nas fideraše najviše zanimaju srednje teške i teške hrane iz prostog razloga jer plasiramo hranu i mamac na samo dno. Izbor je zaista velik i neko striktno pravilo ne postoji. Ono što je najvažnije je da se hrana pravilno nakvasi. Treba je vlažiti iz nekoliko puta, manjom količinom vode i to tako da se posle svakog kvašenja dobro promeša. Na kraju je treba prosejati kroz sito bar jednom ili dva puta. Naizgled gubljenje vremena ali uopšte nije tako! Čak i najkvalitetnija hrana, ako se pogrešno navlaži, neće dati dobre rezultate. U toku ribolova, ukoliko postoji potreba da se dodatno navlaži, raditi to isključivo sa raspršivačem (fajtalicom). Tako ćemo izbeći  stvaranje grudvica koje su nepoželjne. Gotova prihrana treba da bude polu suva i rastresita da bi u dodiru sa vodom "eksplodirala" iz hranilice i rasula se po dnu. Naime, polu suva hrana će upiti preostalu količinu vode, povećaće svoju masu što izaziva gore pomenutu eksploziju i rasipanje hrane iz hranilice. Kako ćemo isprobati da li smo dobro umešali hranu? Najlakše je tako, što ćemo je jednom šakom stegnuti 2-3 puta i za to bi trebalo da se napravi homogena grudva. Tako napravljenu grudvu pritisnemo dlanovima i polako protrljamo par puta. Ako je hrana pravilno nakvašena, izdrobiće se u sasvim sitne komadiće, gotovo identične onima od kojih smo je napravili. Drugi način je da na samoj vodi napunimo hranilicu,  spustimo je u plitku vodu blizu obale i posmatramo šta se dešava sa njom. I zapamtite, vodu uvek možemo da dodamo ali je nikako ne možemo izvaditi iz hrane.
 
Boja hrane je takođe vrlo važna. U zimu i rano proleće, kada je voda bistra, treba koristiti hrane tamne boje i sitne granulacije. Riba nije pri velikom apetitu, još uvek je plašljiva i tek se privikava na režim aktivne ishrane. Ne treba je kljukati raznoraznim đakonijama u smislu šećerca, žita....U leto i jesen, kada je riba manje oprezna i dobrog apetita,  koristićemo svetlije hrane, krupnije granulacije. Uz to dodajemo crve, kastere, seckane gliste, žito, konoplju, šećerac... Riba se polako sprema za hladan period koji treba da preživi i zimski san i treba joj puno kalorija.

Hrane se proizvode za gotovo svaku vrstu ribe i uglavnom na kesama piše za koju je namenjena. Za bodorke i crvenperke je ona tamnije boje i sitne granulacije dok je za šarana, deveriku, babušku svetle boje i krupnije granulacije. Hrane za mrenu su uglavnom na bazi sira. Postoje čak i hrane za morsku ribu i one su uglavnom na bazi ribljeg brašna.


 
Takođe, hrane se dele i po vrsti vode na kojoj se koriste pa tako imamo hranu za reke, jezera i kanale.
Za reku su nešto teže i lepljivije da je ne bi odnela voda dalje od mesta ribolova. Obično se u nju doda teška zemlja ili sitni kamenčići, poput onih za akvarijum a sve u cilju da je dodatno otežamo i da dobijemo na količini.
Za jezera su nešto lakše i manje lepljive, jer voda stoji i nema bojazni da će nam hrana otići.
Za kanale su vrlo slične onim hranama za jezera.
 
Ono što je interesantno je da možemo miksovati različite vrste hrana kako bi dobili razne efekte. Tako na primer, možemo pomešati neku tešku hranu sa lakom - površinskom, da bi dobili efekat oblaka oko hranilice. Ovo je korisno kada je voda bistra jer se u takvom oblaku riba oseća sigurnije i slobodnije uzima mamac. Ako očekujemo da hvatamo više vrsta riba, možemo pomešati hrane koje su za njih predviđene.
 
Konoplja, žito, šećerac...

Odličan dodatak praškastoj hrani su tzv partikli u koje spadaju konoplja, šećerac i žito. Njihova uloga je da dodatno privuku ali i da zadrže ribu na hranjenom mestu tj u zoni pecanja. Mogu se dodavati sve dok ih hrana uspešno vezuje za sebe. Takođe su dobri za selektovanje krupnijih primeraka deverike, babuške i šarana te su neizostavan deo prihrane na revirima. Konoplja je pored crva odličan mamac za mrenu, ali je zbog svoje veličine za udicu neupotrebljiva pa umesto zrnaca koristimo pelete na bazi konoplje. Pošto sve partikle imaju svoju vlažnost, treba voditi računa da praškasta hrana bude malo suvlja kako ne bi dobili „blato" kada ih pomešamo.


Zemlja

Gotovo je neizbežan dodatak hrani kada pecamo na bržim rekama. Svojom težinom drži hranu na jednom mestu i ne dozvoljava da je vodeni tok lako spere. U tu svrhu se može koristiti i sitno kamenje, poput onoga za akvarijum. Zemlja se takođe koristi i u slučaju da treba razblažiti hranu.



Neki tereni jednostavno ne trpe jaku hranu te smo primorani da je razblažimo. Zemlja je idealna za to. Relativno je niske cene i ima je na svakom koraku. Mnogi ribolovci je skupljaju sa krtičnjaka, gradilišta itd. Pre upotrebe je treba nekoliko puta prosejati kroz sito za hranu.


Peleti

U poslednje vreme, peleti su napravili pravu revoluciju u ribolovu. Njihova svestranost i učinak su gotovo fascinantni. Čak ih i šarandžije melju i stavljaju u mix za boile. Ima ih raznih veličina, od 2-3mm do 10-12mm, i različitog sastava.



Odlični su za selektovanje krupnije ribe te je pecanje na komercijalnim revirima gotovo nezamislivo bez njih. Mogu se koristiti za metod hranilice ili kao dodatak praškastoj hrani. Kada se koriste za metod, potrebno ih je blago navlažiti vodom ili pak nekim tečnim aditivom. Kada budu polu vlažni lako se lepe na metod hranilicu. U ovom slučaju bi nam modla bila od velike koristi.
Ako se dodaju u praškastu hranu, treba ih prvo blago navlažiti fajtalicom pa onda dodati u već pripremljenu hranu. Drugi način je da se hrana malo prevlaži pa tek onda ubace suve pelete. U tom slučaju, hranu treba napraviti 3-4 sata ranije kako bi peleti upili dovoljno vlage iz nje.


« Poslednja izmena: Mart 16, 2013, 16:38:54 posle podne laki »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!