Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Mešanje i hranjenje  (Pročitano 5138 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2044
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Mešanje i hranjenje
« poslato: Januar 09, 2013, 21:50:31 posle podne »
Mešanje

Na konzistentnost napravljene/umešane hrane najviše utiče način na koji smo je pripremili. Prosto kombinujući različite količine vode i suvih sastojaka možemo da umešamo hranu  sledećih konzistencija: 

Opis/konzistencija:                  Vlažna, mokra     Čvrsta, teška      Srednja, suva
Količina dodate tečnosti:               Mnogo               Prosečno                 Malo

Napomena: Dva ekstremna kraja naše skale (mokra i suva) predstavljaju hranu koja se veoma brzo raspada/rasprskava kada padne u/na vodenu površinu. Suvi i mokri miksevi u sebi sadrže taman toliko vode da se ne raspadnu, odnosno toliko da ne postanu potpuno tečni. Nasuprot njima, sredina skale, gde su čvrsti i teški miksevi, predstavlja hranu koja će u manje-više kompaktno obliku pasti na dno i rastapaće se sporije. Čvrstina tih mešavina hrane zavisi od naših ideja i od zahteva koje pred nas postavljju konkretni uslovi na vodi, vrsta ciljane ribe itd. Vrste sastojaka koje ćemo ubaciti u naš miks takođe utiču na konačnu konzistentnost (kao što sam već napisao u delu sa receptima). Osnovni miks je, što se toga tiče, vrlo svestran i možemo ga napraviti i prevlaženog i čvrstog i suvog.


Postoje mišljenja i razmimoilaženja po pitanju da li vodu (tečnost) treba dodavati u suvo zamešani miks ili obratno (miks ubaciti u tečnost). Lično, a i svi fideraši koje poznajem i sa kojima sam do sada pecao, kao i mnogi svetski majstori fidera čije smo filmiće gledali, dodaju tečnost u suvi miks. To je najbolje da bude voda sa mesta na kojem pecamo (nikako „česmovača”, destilovana voda ili sl.) kojoj prethodno možemo (poželjno ali ne i obavezno) da dodamo neki praškasti ili tečni aditiv. Tečnot dodajemo postepeno, sve vreme temeljno mešajući, da bismo u hranu ubacili što više vazduha i time joj povećali aktivnost i atraktivnost. U donjem linki je korak po korak objašnjeno kako najlakše zameštai hranu:


http://bankfisher.com/Patch/perfectground.gif


Hranjenje mamcima


Poreklo

Hranjenje macima kojima pecamo je verovatno najstariji i najrasprostranjeniji oblik prihranjivanja mesta na kojem pecamo, pa ipak bilo ko od nas teško da je nešto detaljnije razmišljao o nekim detaljima. Prosto bacanje nekoliko komada mamaca sa kojima pecamo oko našeg sistema će privući ribu na isti način na koji to čine ranije pomenuti miksevi hrane. Ti komadi hrane-mamca emituju određeni mirisni, biohemijski ili vizuelni signal o sebi – lako dostupan, ukusan i hranljiv zalogaj – obrok! Na primer, šećerac je žute boje (odličan vizuelni atraktor), slatkog mirisa i ukusa i sadrži visok procenat valina – aminokiselinu koja stimuliše šarana na hranjenje. Zato nije nikakvo iznenađenje da takvo hranjenje može i da privuče i zadrži ribu u blizini našeg mamca, u određenim uslovima, a često čak može biti i mnogo efikasnije nego klasično hranjenje prihranom baziranom na žitaricama. U suštini svaka manja količina mamaca bačenih u vodu se mogu smatrati „prihranjivanje” (eng. „loose feed”) a neke vrste i kombinacije mamaca su efikasnije od drugih. Probaću da predstavim koji mamci kao prihrana su efikasniji i daću nekoliko predloga i pojašnjenja zašto je to tako.


Igla u plastu sena

Jedan od najčešće korišćeni (ali i najefikasnijih) načina za lov šarana je pecanje na šećerac ili običan kukuruz zabačen na „tepih” kukuruza (koji smo ubacili raketom ili hranilicom). Veća količina mamca grupisana na određenu malu površinu šalje šaranu signal i budi instinkt za hranjenje i samo je pitanje vremena kada će među ponuđenim zrnima pokupiti i naš mamac. Na žalost, kada šaran nije u fazi potrage za hranom, ima tendenciju da postane izbirljiv i da probere samo određena znca. Kada je veća količina mamaca/prihrane (svaki sa svojom određenom hranljivom vrednošću) „na izvolte” u okolini našeg mamca, imamo situaciju koju sam nazvao „igla u plastu sena”. U tim uslovima možemo da sedimo pored štapa satima bez ijednog udarca čekajući da šaran/i od svih silnih ponuđenih im zanimljivih zrnaca sa dna pokupe baš naš mamac. Ali nije sve izgubljeno u tim slučajevima! Postoji nekoliko trikova kojima možemo da se poslužimo da bismo povećali naše šanse. Jedan od njih je da primenimo taktiku hranjenja „pomalo ali počesto”, o čemu ću detaljnije ubrzo. Drugi „kec iz rukava” bi mogao biti da probamo da učinimo naš mamac (u odnosu na ostalu hranu iz okoliša) interesantnijom i privlačnijom šaranovom oku i stomaku.


„Totalno drukčiji od drugih”

Najčešće onaj mamac koji stavljamo na udicu, njega i bacamo kao prihranu (najčešće je to slučaj sa šećercem ili crvićima) s tim da umnogome možemo da povećamo svoje šanse ukoliko mamac na udici bude od iste vrste kao i hrana ali u privlačnijem i dopadljivijem kvantitetu ili kvalitetu. Odličan primer za to je npr. da za prihranjivanje koristimo obične crviće a na udicu stavljamo crve druge vrste (npr. one iz čička ili druge gabaritnije crve). Takav pristup ima smisla ako znamo da u lancu ishrane vladaju pravila gde krupnija riba zauzima viši stepen u lancu i da prva može da bira zalogaj – „pravo jačega”. A po pravilu je krupniji zalogaj privlačniji krupnijoj ribi. Analogno tome, ukoliko hranimo sečenim glistama, na udicu ćemo stavljati celu glistu.

Ponekad se isplati da na udicu stavimo različit mamac od onog čime prihranjujemo, ali da onaj za „na udicu” bude dopadljiviji/primamljiviji. Ovde se već koristimo nekim iskustvima koja su šarandžije odavno počeli da praktikuju. Svi znamo da je najubitačnija primama svih vremena za šarana kuvano seme konoplje (o načinu pripreme ću nešto kasnije). I druge sitne žitarice predstavljaju dobar izbor za primamu, kao što su npr. ovas, seme nigera, proso, itd., koji pre upotrebe moraju da se skuvaju ili eventualno drže potopljeni određeno vreme.  Hrana za kanarince, koja može da se nabavi u skoro svakoj prodavnici za kućne ljubimce, sastoji se, najvećim delom, od prosa, nigera i još nekih drugih žitarica, pa prema tome predstavlja odličnu kombinaciju za našu primamu.  Sve ove žitarice i semenke predstavljaju odličan izbor (i solo ali još bolje u kombinacijama), ali one su ipak premale da bi se koristile kao mamac na udici. Zbog toga sam gore već naveo da ribiolovac za mamac bira veći i dopadljiviji mamac u odnosu na „tepih” od partikli. Pošto je većina najčešće korišćenih mamaca, kao što su šećerac, kukuruz, boile, crvići, gliste, ruža od hleba itd. mnogo krupnija od prihrane kojom smo „popločali dno” bilo koji od navedenih može da se koristi u ovoj kombinaciji. Ipak, za određene kombinacije partikli i mamaca se zna da su efikasnije od drugih. Baš te i takve sam odlučio da ovde predstavim.

Opasnost kod upotrebe konoplje i drugih sitnih partikli kao hrane je ta, da šaran ima tendenciju da postane potpuno preokupiran sa ovim sitnim zalogajčićima. Postoje razne teorije zašto je to tako. Neke sasvim verovatno zvuče, dok su neke sasvim blesave, da se tako izrazim, glede šaranove strasti prema konoplji. Neke idu čak i dotle, da tvrde da seme konoplje (paralela povučena sa indijskom konopljom - marihuanom) u stvari drogira šarana i izaziva kod njega određenu vrstu narkomanske zavisnosti koja ga nagoni da se uvek iznova vraća konoplji.  Ako znamo da je pečeno seme konoplje ukusna ljudska hrana i da ga u mnogim kulturama melju, dobijajući brašno koje koriste za pravljenje hleba, prethodna teza zaista zvuči blesavo. Tim pre što je u pitanju industrijaska (domaća) a ne indijska konoplja sa višestruko manjom količinom katrana (THC-a) u sebi. Mišljenja sam da je seme konoplje toliko efikasno jer u sebi sadrži iste one privlačne karakteristike kao i bilo koja druga efikasna mešavina hrane: (sa ribljeg aspekta) lepog je mirisa i ukusa, najverovatnije zbog visokog sadržaja ulja. Ono po čemu se konoplja razlikuje od drugih hrana je to, što je svaka semenka vrlo sitna (dakle ima malu kalorijsku vrednost) i tamne je boje (teško ju je vizuelno locirati na dnu, u mračnom okruženju). Znači, da bi se dobro najeo, šaran mora aktivno da traži i mnogo da pojede ovih teško pronalazivih zrnaca. Baš ovaj scenario je idalan za prikaz navika kod hranjenja šarana i može da objasni njegovu preokupaciju ovakvom vrstom hrane. On obično usisava veliku količinu mulja i sedimenta dna (ponekad kopajući do dubine od čak jednog metra) iz kojih potom filtrira hranu potiskujući usisani materijal kroz i oko svojih škrga. To najbolje objašnjava zašto su lokacije na kojima se šaran hrani skoro uvek uzburkana, zašto izbijaju na površinu mehurići gasa koji se oslobađa iz mulja na dnu. Za nas je to jako korisno, jer iako ne vidimo ribu, znamo gde se nalazi i čime se bavi trenutno – upravo onim što nama treba! Zbog toga upotreba konoplje i drugih sitnijih partikli može da bude mač sa dve oštrice – možemo da nagnamo šarana da počne da se hrani pohlepno, ali i da ne uzima naš mamac. Često sam slušao od kolega kako se žale da su dobro nahranili mesto sa nekoliko raketa konoplje, da voda prosto ključa od šarana koji se tu hrane, da im je plasirao mamac „na glavu” ili „u usta” ali da nema ni udarca. Ovo u svakom slučaju ne znači da treba da ne koristimo ili da svedemo na minimum upotrebu konoplje u hrani. Jedno od rešenja je da ribolovac hrani „pomalo i počesto”. Drugo rešenje bi bilo da se koristi superatraktivan mamac (npr. boila). Efikasnost boili (ali i ostalih mamaca) se može povećati tako što ćemo pomerati (džigovati) mamac ili ga učiniti što vidljivijim ako ga izdignemo od dna (pop-up) ili ga dipujemo u nekoj aromi, itd.

Lista efikasnih kombinacija mamaca i prihrane

       Mamac                                                                                      Prihrana

Crvi, crvići, „ruža” crvića                                                              Crvići
Cele ili  sečene gliste                                                            Sečene ili gnječene gliste
Jedno ili više zrna šećerca, kukuruza, slatkih / voćnih boili        Nekoliko zrnaca   šećerca i/ili semenki konoplje
Boile, šećerac, kukuruz, tigrov orah, gliste, crvići, crvi                 U vodi držano (nabubrelo) semenje* („Natural” spod miks)
Slatke / voćne boile, šećerac, kukuruz, tigrov orah                       U zaslađenoj vodi držano (nabubrelo) semenje* (Slatki spod miks)
Boile ili pasta sa ribljim uljem, pileća džigerica, rakovi, puževi, lignje, parče ribe, gliste, crvići                                                                                                                                   Semenke držane (nabubrele) u tečnosti sa aromom ribljeg ulja ili ribljeg brašna* („Fišmil” spod miks)

* Ovo semenje koje sam gore napomenuo u suštini predstavlja mešavine semenki (poznate još i kao spod miksevi) koje u ponudi, kao gotov, vakumiran i zapakovan proizvod u svojoj ponudi imaju mnogi proizvođači ali i prodavci mamaca i pribora. Moji recepti su zasnovani na savetima i iskustvima iskusnih šarandžija, mojih kolega i drugara fideraša, putem interneta, iz specijalizovanih šaranskih časopisa do kojih sam mogao da dođem.

'Natural' spod miks (1 kg)

33% Ovsane prekrupe
33 % Hrane za kanarince
33 % Lomljenih semenki konoplje
30 mL ulja od konoplje
šaka kuvane konoplje (zrna)
šaka kukuruza
2 - 4 grama betaina
1 kafena kašičica kvasca (suvog)
2 šoljice (kafene) šećera


Slatki spod miks (1 kg)

33% Ovsene prekrupe 
33 % Hrane za kanarince
33 % Lomljenih semenki konoplje
30 mL konopljinog i/ili susamovog ulja
šaka kuvane konoplje (zrna)
šaka kukuruza
2 - 4 grama betaina
15 - 20 mL veštačkog zaslađivača
15 - 20 mL veštačke voćne arome (npr. jagoda)
1 kafena kašičica kvasca
2 šoljice šećera


Fišmil spod miks (1 kg)

33% Ovsene prekrupe
33 % Hrane za kanarince
33 % Lomljenih semenki konoplje
30 mL ribljeg ulja
šaka kuvanje konoplje (zrna) 
2 - 4 grama betaina
15 - 20 mL ekstrakta ulja sardine ili
15 - 20 mL veštačke arome plodova mora
1 šoljica kavijara lososa ili jesetre (opcionalno)
1 kafena kašičica kvasca
2 šoljice šećera


Priprema

Sipajte očišćene (od trunja i ostalih mehaničkih nečistoća) semenke u posudu. Prelijte ih vodom da ogreznu i preko toga oko 2 cm. Dodajte i ostale sastojke i temeljito ih promešajte dok se sve ne rastope ili razlože. Koju god mešavinu da pravite, ovako pripremljeno semenje mora da odstoji barem 12 sati. To je minimalno vremena koje je potrebno da bi semenke upile umešane arome i time postale privlačnije ribama. Privlačnost ovako pripremljenog spod miksa se može povećati ako ostavimo mešavinu da toji duže vremena (i do 5 dana). Do tada će zrna osetno nabubreti ali će i za naš nos postati prilično neprijatnog mirisa, međutim mnogo efikasnije za svhu koju smo mu namenili. Pošto Natural miks ne sadrži nikakav atraktor, njega je potrebnije držati da duže odstoji – minimum 3 dana, pre upotrebe. Šećer i kvasac su tu da bi ubrzali proces fermentacije. Samo da vam skrenem pažnju da posudu sa miksevima ne treba držati zatvorene, jer se prilikom fermentacje oslobađaju gasovi pa može da dođe do eksplozije posude. A upravo zbog tih gasova, koji nisu baš najprijatnijeg mirisa (da ne kažem da poprilično gadno smrde, naročito onaj sa ribljim brašnom), poželjno je da posudu sa miksevima držite u nekoj zasebnoj, dobro provetrenoj prostoriji – najbolje podrumu ili šupi. Najbolje je da miks stavite da sazreva u kanticu za kedere (sa rupicama na poklopcu) ili da posudu, ako je bez poklopca, prekrijete parčetom tkanine koja „diše”.



Saveti za hranjenje

Pomalo i počesto

Postoji mnogo načina na koje možemo da plasiramo našu hranu na mesto na kojem ćemo pecati, ali je zasigurno najefikasniji način pomalo i počesto. Na taj način pecaroš može da privuče i na hranilištu zadrži ribu i to na način koji će je navesti da se aktivno bori i „zaradi” svaki zalogaj(čić). Poenta je u vodu bacati manje količine hrane u kraćim vremenskim intervalima, kao što i ime kaže. Iskusniji ribolovci, posebno takmičari, znaju na osnovu odgovora ribe da procene koja je to tačna količina koju pri svakom zabačaju treba ubaciti u vodu i koji je to vremenski razmak između svakog zabačaja, da bi uspešno zadržali ribu na svom hranilištu i što duže joj održati interesovanje za svoj mamac.

Hranjenje kuglama/loptama

U praksi se najčešće dešava (pogotovu kod nas, fideraša) da pristup pomalo i počesto (koji, ruku na srce, najviše odgovara plovkarošima) jednostavno ne vrši posao. Na primer kada pecamo na većim daljinama (od 2-3 dužine štapa) od onih koje lako i precizno možemo rukom da pogađamo, ili kada pecamo na bržim tekućicama (u vodu bačena hrana brzo biva odneta sa mesta usled uticaja vodene struje). Ovde se na samom početku pecanja na željenu daljinu baca nekoliko lopti različitih veličina (veličina varira od oraha do grejpfruta). Ali, ova metoda ima i svoju negativnu stranu. Može se lako desiti da na ovaj način prehranimo ribu (bacivši 10 ili 15 kugli hrane) ali i da ne bacimo dovoljnu količinu (1-5 kugli). Ovo ćemo preduprediti tako, što ćemo napraviti hranu (lopte) niže hranljive vrednosti u kojoj će biti veća količina sitnijih partikli (ili zrnevlja). Na primer, kada pecamo na reci, hrana može da sadrži i do 70% zemlje, gline ili šljunka (iz razloga sigurnosti da će lopte stići na dno baš tamo gde smo želeli). Ostalih 30% smeše čini „jestivi” deo. Time postižemo to, da se riba neće najesti ali i da neće otići nezainteresovana. Pošto je veći deo hrane nejestiv (zemlja ili šljunak) riba je primorana da traži i pretura po inertnom materijalu da bi našla u njemu skrivena jestiva zrnevlja ili partikle. Takav izazov može da im održi interesovanje tokom nekoliko sati, što nam je i bio cilj.
Savet plus: Seckane ili zgnječene gliste ubačene u ovakvu hranu u kombinaciji sa celim glistama na udici su izvanredan izbor za ovakav način hranjenja i pecanja, jer miris koji sečene/gnječene gliste iz hrane ispuštaju će privući ribu da još agresevnije „pretura” po kuglama hrane.


Probani i dokazani metodi (na jezerima i sporim tekućicama)

Pecanje na blizu: Kod pecanja na malim daljinama (5-6 metara) nezaobilazna metoda koju koristim je pomalo i počesto i to sa hranom koja pravi oblak ili sa bacanjem hrane iz ruke. Tako na svaki drugi ili treći zabačaj u vodu ubacujem ili kuglu hrane veličine oraha ili prstohvat (10-15) crvića. Ovo koristim najčešće kada pecam pikerom, na uskim i plitkim kanalima, kada je hranjenje hranilicom neizvodljivo zbog bućkanja koje hranilica pravi pri padu u vodu. Koristim najmanja moguća picker olova (5-10 g max.) i najfiniji pribor. Ovim načinom se love kaugleri, bodorka, sitna babuška i bela riba. Da dodam još i to, da je ovo zapravo metoda za plovkarenje petljašima, ali sasvim efikasno može i da se lovi pikerom prva prolećna riba – bodorka.

Pecanje na srednjim daljinama: Pod ovim podrazumevam daljine do nekih 20-ak - 30-ak metara maksimalno. Ovde možemo da koristimo kombinovani pristup. Inicijalno u vodu bacamo 3-5-maksimalno 10 (u zavisnosti od veličine i sastava) lopti hrane a zatim „dosoljavamo” mesto mamcima (praćkom: crviće, kastere, sečene gliste, šećerac… – ukoliko voda stoji ili sporo teče) ili u hranilici pravimo „sendvič” – između 2 sloja hrane koji služe kao čepovi na hranilici ubacujemo mamce. Posle sat – dva, ako ustanovimo da su se udarci proredili i zaključimo da je riba pojela sav inicijalno bačeni hranljivi materijal, možemo ponoviti „loptanje” sa 2-3 lopte hrane. Takođe, ako se udarci prorede nešto ranije, a imali smo intenzivan „rad” ribe, možemo probati i nekoliko zabačaja bez hrane, sa praznom hranilicom. Iskusniji fideraši često naprave dve hrane različitih kvalitativnih osobina. Jednu, „jaču” – bogatiju hranljivim sastojcima koriste za inicijalno „kuglanje”, koja će brže privući ribu u većem broju na hranilište, a za hranilicu koristite drugu, u kojoj je veći udeo zemlje a manje hranljivih materija. Tako, na izvestan način, dobijaju efekat „počesto i pomalo” i duže zadržavaju interesovanje ribe na željenom mestu. Ako se u toku pecanja desi da interesovanje ribe opada, možemo ili da stavljamo u hranilicu bogatiju hranu ili da ponovimo „loptanje”. Sve to zavisi od trenutnog stanja i dešavanja.

Pecanje na velikim daljinama: Pod time podrazumevam bilo koju daljinu veću od 30 – 50+ metara). Na tim daljinama je hranjenje nešto otežanije, jer nam se sužava paleta mogućnosti/opcija hranjenja ali i zato što na tim daljinama opada preciznost zabačaja. Praktično su nam preostale opcije za inicijalno hranjenje „raketiranje”, praćka većeg kapaciteta i hranilica (kobru namerno ne pominjem jer to je već specijalizovani šaranski alat). Pošto na tolikim daljinama najčešće lovimo skoro isključivo šarana (i/ili babušku i deveriku), znači jedinke koje su krupnijeg tela, pa stoga im je i areal hranjenja nešto veći. Zbog toga i samo hranjenje ne mora da bude toliko precizno („u tačku”), već je sasvim dovoljno precizno ako hranimo i pogađamo područije veličine 5 x 5 metara. Ovo i stoga, što šaran voli veliki „tepih” hrane i sklon je da pretražuje veću površinu da bi našao hranu. Kod deverike je pak slučaj da krupnije jedinke nikad ne legnu na samu hranu nego oprezno jedu sa oboda hranilišta (zato i koristimo duže predveze) a više „razvučena” hrana će nam omogućiti veću površinu na kojoj će se krupa deverika osećati slobodnija i kuražnija da se hrani. Ako uspemo efikasno da „prostremo tepih” na približno ovoliki prostor i ako je hrana dovoljno interesantna šaranu, vrlo skoro ćemo videti kako voda na tom mestu „ključa” od šarana koji rije po dnu tražeći ukusne zalogaje. Kod pecanja bele ribe i babuške na većim daljinama (50+m) a gde ne očekujemo šarana, precizno zabacivanje je ključ uspeha. To postižemo klipovanjem najlona (kačenjem najlona za lajn klip) – time obezbeđujemo da će sistem pasti uvek na istu daljinu, i izborom fiksnog markera/orijentira na drugoj obali (nikako čamac, motocikl ili krava koja pase  lol). Time određujemo pravac zabačaja. Ako to uspemo da izvedemo pri svakom zabačaju, za kratko vreme ćemo na jednom mestu (ili uskom pojasu dna) imati toliku količinu hrane koja će privući i zadržati tu ribu, a naš mamac će izazovno poigravati nošen vodenom strujom i samo je pitanje trenutka kada će se vrh saviti!
« Poslednja izmena: Mart 17, 2013, 00:38:01 pre podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!