Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Prihrana, hrana ili primama  (Pročitano 38636 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2027
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Prihrana, hrana ili primama
« poslato: Januar 07, 2013, 04:01:21 pre podne »
Prihrana, hrana ili primama – volja vam

Umesto uvoda

Uporteba prihrane, naročito one „praškastog” oblika ponajviše nas (fideraše) razlikuje od onih klasičnih „dubinkaša” ili od pecaroša sa hranilicama starog kova, kojima je hrana samo onda dobra, kada po dva i više sati ne ispada iz hranilice. Praškasta i njoj slične hrane se u svetu (pre svega mislim na Evropu) već odavno koriste u gotovo svim vidovima sportskog ribolova, ali u različitim konačnim izvedbama i sa različitim primesama i dodacima.  Danas je fider ribolov nezamisliv bez upotrebe neke od kupovnih hrana ili one napravljenih po pincipu „uradi sam”. Varijetet ponude je toliki da se često ni najiskusniji takmičari ne mogu snaći u moru asortimana različitih proizvođača. Nove hrane i novi brendovi se pojavljuju na gotovo nedeljnom nivou. Mnoge od njih se ne održe na tržištu ni godinu dana, dok neke već godinama predstavljaju nezaobilazan „prtljag” u mnogim gepecima i rančevima što u suštini najbolje govori o njihovom kvalitetu i efikasnosti. U ovom tekstu ću probati da u najkraćem opišem neke od najbitnijih karakteristika i namena hrane, neke od njenih osnovnih sastojaka, vrste prihrana, načine prihranjivanja… Kao i (ovo će mnogima verovatno biti i najinteresantnije) neke home-made recepte, jer su mnogi postavljali (sasvim opravdano!) pitanja kako pokušati makar na tom aspektu uštedeti, jer, ruku na srce, „proverene” i „dokazane” hrane i nisu baš jeftine.

Čemu služi i kako „radi” hrana

Načelno govoreći, hrana ima ulogu da najpre privuče ribu na mesto gde pecamo i da je tamo zadrži, pružajući joj ukusan i lako dostupan obrok. Zbog toga moramo da zamešamo odgovarajuće sastojke da bismo formirali hranu koja ispunjava ova dva najbitnija preduslova. Takođe, hrana mora da bude i odgovarajuće konzistencije. Na primer, vrlo lagana ili „vazdušasta” hrana će nam biti beskorisna kada pecamo šarana ili drugu tipičnu ribu dna u tekućoj vodi. U takvim uslovima moramo u hranu da dodajemo „vezivače” ili neke teške i inertne elemente da bi je napravili konzistentnijom i kompaktnijom kako bi mogla da stigne do dna i tamo počela da „radi”. Sledeće tri karakterisike hrane definišu njene najbitnije funkcije:

Privlačnost

Za početak, sve hrane sadrže u sebi jedan ili više atraktora koji su tako osmišljeni da privuku ribu u blizinu našeg mamca. Atraktori dalje mogu da se kategorišu u tri glavna tipa: miris i ukus, biohemijski i vizualni. Izbor atraktora je najpre uzrokovan vrstom ribe koju ciljano pecamo. Na primer, bodorke (i druge vrste koje se pri ishrani više oslanjaju na vid) na jezeru sa bistrom vodom, brzo će biti privučene oblakom koji pravi naša hrana prilikom pada u vodu. Nasuprot njima, tipične ribe dna, koje se pri ishrani više oslanjaju na čulo mirisa (kao npr. šaran ili som) pre će biti privučene gušćom (težom) hranom koja u sebi sadrži riblje brašno ili sličnu aromu baziranu na „mesu”.

Hranljivost 

Kada atraktori iz naše hrane privuku ribu na hranilište, one počinju da sa hrane hranljivim sastojcima iz primame i tako dospevaju u neposredno okruženje našeg mamca. Najveći udeo u hrani predstavljaju žitarice i razne semenke, a često su u njoj i bela prezla (prezla od belog hleba), kukuruzna prekrupa i seme konoplje. Preporučujem da s vremena na vreme zabacimo naše sisteme bez da stavimo hranu u hranilicu. To će uzrokovati da riba aktivnije traži te mnogo primamljivije zalogaje. Analogiju bi mogli da pronađemo u sledećem: „moča” od sarme i kupus nisu loši, ali je fil ono što nas drži zainteresovanim da iznova poželimo da jedemo sarmu!   

Konzistencija (lepljivost)

Konzistencija hrane ima veoma bitan uticaj na njenu efikasnost. Ako se poslužimo primerom navedenim u delu o privlačnosti hrane, hrana za bodorku, koja pravi eksplozivni oblak u vodi, ne bi trebala u sebi (ili samo minimalno) da sadrži vezujuće materije i treba da bude umešana ili vrlo vlažno (skoro pa kao žitko blato) ili vrlo suva (jedva navlažena). U oba slučaja se takva hrana raspršuje odmah po padu u vodu i stvara privlačan oblak u srednjem sloju vode. Nasuprot tome, hrana za reke i ribe dna treba da bude umešana u jednu kompaktnu, tešku masu, što se postiže dodavanjem vezivača (npr. belo brašno) ili teških inertnih sastojaka (kao što su glina ili zemlja). Teške i lepljive hrane brzo tonu na dno tekućih voda i ne ispiraju se momentalno usled delovanja vodene struje.

* Kada zamešamo hranu, vreme je da je plasiramo na ciljano mesto. Ovaj postupak se zove prihranjivanje (ili inicijalno hranjenje) i za njegovo uspešno izvođenje je potrebno malo veštine. Poenta je da inicijalnih 5 -10 zabačaja sa napunjenom hranilicom (obično većeg kapaciteta od one kojom ćemo pecati) zabacimo po mogućnosti u istu „tačku” – to se postiže kačenjem najlona u line-clip, što omogućava da daljnu ne možemo da pogrešimo, samo levo ili desno može da nam „pobegne” hrana. Cilj prihranjivanja je da na odeređenom malom prostoru napravimo hranilište oko kojeg će se okupljena riba boriti za svoju „koricu hleba nasušnoga” i da tu zadržimo ribu. Ali moramo da obratimo pažnju da ne preteramo i ne prehranimo mesto tj. ribu. Ukoliko preteramo sa količinom ubačene hrane, to može da rezultira da se riba najede, da postane izbirljiva i manje aktivna u traženju hrane. Nasuprot tome, nedovoljno prihranjivanje za rezultat može da ima manju količinu ribe koju je hrana privukla. Prehranjivanje ili nedovoljno prihranjivanje kao konačan ishod će nam doneti znatno manju količinu ulova (posebno na takmičenjima!). Izvežbani takmičari brzo uspevaju da prepoznaju koji je slučaj u pitanju i brzo se prilagođavaju situaciji (dohranjuju ili prestaju da hrane). A mi, „obični smrtnici” to možemo da naučimo samo kroz vežbu, eksperimentisanje i praksu. Kasnije ću nešto više reći o „cakama” pri hranjenju.

Interesantno je uporediti, kada posmatramo našeg starog dobrog „klasičnog dubinkaša” koji peca samo sa olovom i dve udice (navodim kao primer ekstremne verzije nedovoljnog hranjenja) da i u poređenju s njim, mi koji hranimo, ali nahranimo premalo ili previše, možemo imati jednako mršav ulov kao i on.



Sastojci

U nastavku sledi spisak sastojaka koji se mogu kupiti bili gde kod nas. U svakom pojedinačno slučaju, sastojak je kategorizovan po njegovoj osnovnoj karakteristici (privlačnost, hranljivost i konzistencija) iako treba da znamo da neki od njih mogu posedovati i dve ili sve tri karakteristike. 


Bela prezla (prezla od belog hleba)   
Hranljiva vrednost: visoka
Vezivost: dobra
Maksimalni udeo u hrani: 90(+)%
Napomena: Vrlo popularan i lako dostupan sastojak sa visokom hranljivom vrednošću i dobrom vezivošću – dobra je za lepljive i teške mešavine hrane.

Kukuruzna prekrupa (žuta ili bela)
Hranljiva vrednost: visoka
Vezivost: slaba                                                                                                                 
Maksimalni udeo u hrani: 90(+)%
Napomene: Vrlo popularan i lako dostupan sastojak sa visokom hranljivom vrednošću i slabom vezivošću – takođe i odličan vizuelni atraktor (dobar za hrane sa efektom oblaka)

Seme konoplje / Pečeno seme konoplje
Hranljiva vrednost: srednje visoka
Vezivost: dobra
Maksimalni udeo u hrani : ~70%
Napomene: Jedna od glavnih komponenti u mešavinama svih hrana, pogotovu onih za komercijalne vode. Veoma je privlačna sa ribljeg aspekta, verovatno zbog visokog sadržaja ulja. Seme konoplje je potrebno samleti ili ispeći pa samleti pre upotrebe. Pošto je ulje konoplje manje gustine od vode (pa zato pliva po njoj) partikle mlevene konoplje imaju tendenciju da plutaju i „plešu” dok iz sebe ispuštaju ulje. Ova aktivnost izuzetno privlačno deluje ribi. 

Kikiriki / mleveni kikiriki   
Hranljiva vrednost: visoka
Vezivost: dobra
Maksimalni udeo u hrani : ~50%
Napomene: Odličan sastojak – ribe vole visok sadržaj ulja koji sadrži kikiriki. Nabavljajte ga na veliko u prodavnicama zdrave hrane, jer je tako jeftiniji. Hrane bazirane na kikirikiju su dosta koristili takmičari na svetskom prvenstu 2002. godine.

Mleveni keks    
Hranljiva vrednost: srednje visoka – visoka (u zavisnosti od vrste keksa)
Vezivost: dobra
Maksimalni udeo u hrani : ~ 40 – 60%
Napomene:  Mleveni keks je odličan „aktivni” sastojak. On absorbuje dosta vode (u zavisnosti od svoje granulacije – koliko krupno je mleven) i tako se oslobađa (izlazi) iz naše hrane, podiže se dok upija vodu i kad se zasiti pada ka dnu. Ova aktivnost je izuzetno privlačna za ribu.

Fišmil (riblje brašno)
Hranljiva vrednost: srednja
Vezivost: slaba - osrednja
Maksimalni udeo u hrani : ~50%
Napomene: Glavna komponentama u miksevima hrane za komercijalne vode. Vrlo je privlačan za ribu, najverovatnije zbog visoke koncentracije isparljivih azotnih sastojaka, mirisa i ukusa. Koristi se takođe i u izradi raznih pasta i boila za šarana. Obratite pažnju pri kupovini da kupite onu vrstu koja je namenjena ishrani (sadrži u sebi antioksidante) jer ono riblje brašno koje je namenjeno đubrivima može da užegne.

Krvno brašno
Hranljiva vrednost: srednja 
Vezivost: slaba
Maksimalni udeo u hrani : ~20%
Napomene:  Krvno brašno je suvi ostatak zamrznute krvi. Izvanredan atraktor za soma kada se koristi čisto ili u kombinaciji sa ribljm brašnom. Takođe je dobar atraktor i za ostale vrste ribe kada se koristi u manjim količinama u kombinaciji sa sečenim glistama.

Mleveni beli hleb (u blenderu)
Hranljiva vrednost: visoka
Vezivost: srednja - dobra
Maksimalni udeo u hrani : 100%
Napomene: Priprema se tako, što se vekna hleba iseče na kriške, sa kriški se odstrani kora, a preostali deo se seče na trake širine do 2 cm, koje se posle toga ubacuju u blender. Dobijene hlebne mrvice su pahuljasti, sporo tonući komadi, različite veličine (to zavisi od brzine aparata, broja noževa blendera, koliko dugo meljemo…). Čuvamo ih vakumirane u kesi za zamrzivač, u zamrzivaču (ako ih skladištimo na duže vreme) ili pripremamo neposredno pre ribolova. Najbolje radi u kombinaciji sa mamcem ruže od hleba i peletima pri lovu sitne bele ribe.

Melasino brašno
Hranljiva vrednost: visoka
Vezivost: srednja
Maksimalni udeo u hrani : ~40%
Napomene: Osušena melasa. Odličan sastojak bilo kojoj slatkoj hrani za dno.


Vezivači i inertni sastojci

Brašno
Vezivost: odlična
Gustina: mala
Napomene: dodavati po želji.

Krompirov skrob
Veivost: odlična
Gustina: mala
Napomene: dodavati po želji

Pšenični gluten
Vezivost: odlična
Gustina: mala
Napomene: dodavati po želji

Mleveno semenje za ptice
Vezivost: odlična
Gustina: niska
Napomene: U suštini predstavlja brašno, dobijeno grubljim mlevenjem ptičije hrane – miks zrnevlja. Melje se pre upotrebe. Količina koja se dodaje je po želji i potrebi.

Grnčarska glina ili obična zemlja
Vezivost: dobra
Gustina: Srednja
Napomene: Dodavati prema želji u već gotovu (vlažnu) mešavinu hrane. Koristiti isključivo organsku zemlju. Ne koristiti ni u kom slučaju zemlju koja sadrži u sebi P2O5 (đubrivo) jer će to dovesti do toga da se stvara fosforna kiselina na hranilištu.

Glina
Vezivost: odlična
Gustina: srednja - visoka
Napomne: Dodavati po potrebi u gotovu, smešanu hranu. Predstavlja najbolje univerzalno rešenje ako želimo da povećamo gustinu i slepimo hranu.

Pesak i šljunak
Vezivost: nula
Gustina: visoka
Napomene: Dodavati po potrebi u već smešanu hranu.

*Savet: Preporučujem da sa sobom uvek nosite odrećenu količinu prva četiri sastojka male gustine. Oni se lako mogu dodati bilo kojoj mešavini hrane i na licu mesta možete da napravite svoj method mix. Ostali sastojci veće gustine se češće koriste na rekama, pa ih nije neophodno uvek nositi sa sobom. Tim pre, što neke od njih (zemlju, pesak, šljunak…) često možemo naći na licu mesta.


Atraktori


Vanila (ili vanilin šećer) 
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: 10 - 20 mL na 1 kg hrane
Napomene: Vrlo lako dostupna ali isto toliko i efikasna. Dobra je i kao jedini atraktorski sastojak ali još bolja u miksu sa nekim drugim zaslađivačima.


Voćne arome (arome za hranu i kolače kao i specijalizovane arome za izradu šaranskih mamaca)
Vrsta atraktora: miris i ukus   
Doziranje: 10 - 20 mL na 1 kg hrane
Napomene: Vrlo lako su dostupne i isto toliko efikasne (posebno jagoda). Dobre su i kao jedini atraktor u hrani ali još bolji u kombiniciji sa zaslađivačima. Specijalizovani šaranski aromatizeri su visokokoncentrovani i treba ih koristiti u minimalnim količinama.


Intenzivni tečni zaslađivači
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: 10 - 20 mL na 1 kg hrane
Napomene: Vrlo lako su dostupne i isto toliko efikasne kada se koriste zajedno sa komplementarnim aromama. Tečni zaslađivač (za čaj, kafu, kolače…) se može nabaviti u skoro svakom supermarketu i odlično radi posao. Specijalizovani šaranski zaslađivači su vrlo koncentrovani (npr. skopeks) i treba ih koristiti u malim količinama.

Kukuruzni sirup
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: do 50+ mL na 1 kg hrane
Napomene: Lako dostupan i efikasan, jeftiniji je od većine veštačih aroma i zaslađivača. Od njega mešavina postaje lepljivija.

Mleveni šećerac
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: jedna konzerva na 1 kg hrane
Napomena: Vrlo lako dostupan i isto toliko efikasan, posebno u slatkim miksevima hrane i pri pecanju šarana na kukuruz. Možemo ga sami napraviti kod kuće pre ribolova a možemo i na samom pecanju da ga napravimo tako, što ćemo sadržaj konzerve ili kesu odleđenog šećeca propasirati kroz sito (po mogućnosti sa što sitnijim okcima.

Riblje ulje
Vrsta atraktora: miris i ukus, biohemijski
Doziranje: nema ograničenja (prirodni sastojak)
Napomena: Dostupan u apotekama, prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim radnjama. Dobar vezivač i izvor isparivih azotnih sastojaka (isparivi azotni sastojci izazivaju biohemijski refleks za hranjenje kod riba). Izbegavajte tečna đubriva za kućno bilje na bazi ribljeg ulja – najčešće su užegla.

Tečni ekstrakt sardine
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: 10 - 30 mL na 1 kg hrane
Napomene: Tajni sastojak kineske i tajlandske kuhinje. Ovaj sastojak je u stvari vodeni rastvor ekstrakta sardine (inćuna) – odlična aroma ribe, relativno je jeftina i na kineskim pijacama i u specijalizovanim kineskim prodavnicama sa hranom.

Ulje semenki (konoplja, susam, kikiriki)
Vrsta atraktora: miris i ukus
Doziranje: 10 - 40 mL na 1 kg hrane
Napomene: Poređane su po efikasnosti. Odličan su dodatak bilo kojoj mešavini hrane. Čini hranu lepljivom u većoj koncentraciji. Ulja su manje gustine od vode pa se zato podižu ka površini, formirajući na taj način mirisni trag koji riba prati i tako stiže do našeg mamca.

Esencijalna ulja (beli luk, crni biber itd.)
Vrsta atraktora: Miris i ukus
Doziranje: 5 - 20 kapljica na 1 kg hrane
Napomene: To je u stvari iščišćeno ulje matične biljke. Vrlo je koncentrisano i mora se pažljivo dozirati. Relativno teško se nabavlja i najčešće se izrađuje u „kućnoj radinosti”.

Prirodni ekstrakti i pasirane mase (ispasirane lignje, ekstrakt glisti, izgnječeni rakovi)
Vrsta atraktora: miris i ukus, biohemijski
Doziranje: različito (nema tačnih doziranja za prirodne sastojke) 
Napomene: Ispasirane lignje (pasiramo ih u blender) mogu da se dodaju u većim količinama (do ~50% ) dok se ostalih dodaje do ~ 20 - 30 mL na 1 kg hrane.

Betain
Vrsta atraktora:  biohemijski
Doziranje: ne više od 10 mL na 1 kg hrane
Napomene: Veoma efikasan šaranski aditiv. Betain je aminokiselina prirodnog porekla (nalazi se u zelenousnoj školjki i drugim morskim životinjama kao i korenju vodenih biljaka) i koristi se za stimulisanje ribe na hranjenje. Nalazi se u mnogim specijalizovanim ribnjačkim hranama (hranama kojima se hrane ribe u komercijalnim ribnjacima). Po mom skromnom mišljenu je precenjen, ali u svakom slučaju ga vredi probati.

Mleko u prahu
Vrsta atraktora: Vizuelni, miris i ukus
Doziranje: do 90 % + za mešavinu za efekat oblaka
Napomene: Izuzetan sastojak za pravljenje oblaka. Najefikasniju primenu ima u formi kada se umeša u gust krem (sa malo vode) – gustine kačamaka. Na žalost, takva smesa se ne može u vodu plasirati na nama klasične načine (hranilicom ili praćkom) ali može sa posudicom koja se montira na vrh štek štapa. To nam, doduše, limitira daljinu na kojoj ćemo pecati, ali uzevši u obzir da možemo napraviti i gušću smešu i formirati od nje lopte, sasvim je upotrebljiva i na većim daljinama. Kod nas se, na žalost, najčešće koristi za primamljivanje tolstolobika, koje znamo kako naše „kolege” love.


Fino kukuruzno brašno
Vrsta atraktora:  Vizualni, miris i ukus
Doziranje: do 90 % + za mešavinu za efekat oblaka
Napomene: Izuzetan sastojak za pravljenje oblaka kada se umeša da bude polu tečno ili vrlo suvo. 
Mora biti izuzetno fino samleveno za najbolje rezultete.

Alkaselcer (ili ekvivalent)
Vrsta atraktora: Vizualni
Doziranje: do 10 %  na 1 kg hrane
Napomene: Aktivni sastojci su limunska kiselina i kalcijum karbonat. Kada se pokvase, oni iz sebe oslobađaju (pored ostalih sastojaka) i gas ugljen dioksid. Gas čini da nam se hrana penuša, što deluje neodoljivo privlačno vrstama koje hranu traže „vizuelno”. Alkaselcer u vidu tablete ili praška dodajemo u sve mikseve hrane za dno. Tablete traju duže ali manje penušaju . Mehurići koje stvara alkaselcer nam odaju tačnu lokaciju gde nam se nalazi hrana i prateći trag znamo da li trenutno pecamo na samom hranilištu ili smo ga promašili.

Opšte napomene: Gore navedene informacije su zasnovane na ličim iskustvima nas nekolicine. Takođe, ovaj spisak ni u kom slučaju nije kompletan. Mnogi egzotični sastojci nisu pomenuti iz nekoliko razloga (teška dostupnost, nedovoljna isprobanost, cena…) Ukoliko neko od vas ima iskustva (bilo pozitivna, bilo negativna) sa nekima koji su nam svima lako dostupni, slobodno pišite. 



Recepti

Pravljenje ili izbor hrane može s početka izgledati kao zbunjujući zadatak. Međutim, ovaj korak možemo znatno da pojednostavimo ukoliko hranu gledamo kao mešavinu njenih sastojaka. Tako, mešajući odgovarajući procenat atraktora, hranljivih materija i vezivača (iz gore pomenutog spiska) možemo da napravimo mešavinu onakvih karakteristika kakva nam baš treba. Ovo je u suštini isto ono što proizvođači hrane rade. Iako su njihovi recepti strogo čuvana tajna, praktično koriste istu proceduru da bi napravili miks hrane za neku namenu ili vrstu. Uz malo razmišljanja i planiranja možemo kombinovati razne sastojke i kao rezultat ćemo dobiti mikseve po skoro svim aspektima slične onima koje plaćamo dosta skupo u ribolovačkim prodavnicama. Možemo napraviti skoro beskrajno mnogo kombinacija, a ja sam izabrao nekoliko mojih najomiljenijih.


Osnovni miks

Moj osnovni miks je namenjen za najširi spektar uslova pecanja i vrste ribe. Sastoji se od kombinacije osnovnih sastojaka koji stvaraju hranu srednje – visoke hranljive vrednosti, dobrog vizuelnog efekta, mirisa i ukusa kao i biohemijske atraktivnosti, a uz to je i neke neutralne lepljvosti tako da se može koristiti i manje navlažena, za pecanje u srednjim slojevima vode, i kao „eksplozivna” za lov bliže površini vode, ili ako se jače nakvasi, kao hrana za dno, pri pecanju na stajaćicama ili sporim tekućicama. I konačno, ako se prekvasi, može se koristiti i kao „oblak”. Taj moj osnovni mix se dobija na sledeći način:


Sastojci i udeo u hrani          Komentar:

25 % Bele prezle                  Visoka hranljiva vrednost, dobro vezuje, pivlačna je  većini riba, posebno beloj ribi
25 % Kukuruzne prekrupe    Visoka hranljiva vrednost, slabo vezuje. Odličan vizuelni atraktor jer formira oblak u vodi.
25 % Ribljeg brašna             Osrednja hranljiva vrednost, slaba – osrednja vezivost. Izuzetan atraktor na bazi mirisa i ukusa i biohemijskih karakteristika (sadrži visok procenat ribljeg ulja). Popularan komercijalni sastojak.
25 % Semena konoplje (mleveno)      Srednje – visoke hranljive vrednosti, dobro vezuje. Visoki sadržaj ulja u konoplji čini ga kao sastojak vrlo privlačnim i pride mu daje „aktivnost” – usled oslobađanja ulja. Izuzetno popularan komercijalni sastojak.

Napomena: Ova kombinacija sastojaka (sa većom ili manjom vezivošću) kao rezultat daje jednu mešavinu koja je „neutralna” po svojim karakteristikama lepljivosti/vezivosti – to u praksi znači da će nam hrana biti onakava koliko je budemo kvasili. Prisustvo ribljeg brašna i semena konoplje čini ovu mešavinu suštinski privlačnom po pitanju ukusa i mirisa, vizuelno i biohemijski „odašilja signale” dok visoka hranljiva vrednost mešavine (postignuta dodavanjem prezle i kukuruzne prekrupe) čini da se privučena riba na hrani i zadrži. Ovakva mešavina privlači najrazličitije vrste riba, jer u suštini sve vrste reaguju na prisustvo konoplje i ribljeg brašna.



Atraktorski paketi

Iako je gornji miks efikasan i kad se koristi kao takav, njegove karakteristike se mogu  povećati dodavanjem raznih atraktora. Iako se skoro svaki od ranije pomenutih atraktora može ubaciti u osnovni miks (ili više njih kombinovati) ja volim sam da skrojim miks koji je ciljano pravljen za određene vrste ciljanih riba. Tako sam došao do nekih tipičnih „atraktorskih paketa”:


Slatki paket
 
Ciljana vrsta – šaran, babuška                   

Atraktori (na 1 kg osnovnog miksa)
1 x konzerva izgnječenog šećerca
10 mL (~ 1- 2 kesice) ekstrakta vanile (vanilinog šećera)
10 mL  tečnog zaslađivača (zamena za šećer) ili specijalnog šaranskog zaslađivača     
 5 mL betaina
20 - 30 mL semenovog ulja (može i jestivog ulja – služi za povećanje lepljivosti gotove smeše)
Do 20 % melasinog brašna (povećava lepljivost gotove smeše)

Izbor mamca:  Crvići, sečene gliste, kasteri, šećerac, kukuruz, boile
Partikle koje dodajemo hrani: kuvano seme konoplje, mrtve (poparene ili smrznute) crve i/ili klice šećerca



'Mesni' paket
 
Ciljane vrste – som i bela riba
Atraktori (na 1 kg osnovnog miksa)
Do 20 % krvnog brašna (povećava vezivost gotove mešavine)
5 mL betaina
20 - 30 mL ribljeg ulja (povećava vezivost gotove mešavine)
10 mL (+) prirodnih ekstrakata (rak, gliste, lignje)

Izbor mamca: crvići, kasteri, sečene gliste, boile, riblja džigerica, rak, dipovani mamci, rovac…
Partikle koje dodajemo hrani: sečene (još bolje kidane) gliste, mrtvi crvići itd


Rečni miks i „oblak” miks

Gornji miksevi su prilično svestrani i mogu se koristiti u većni uslova. Na određenim terenima naš miks moramo prilagoditi da  ostaje duže vreme efikasan. Na primer, kada pecamo na bržim i dubljim vodama (reke – rečni miks) ili kada nam je ciljana riba bliže površini („oblak” miks). To konkretno znači da ćemo iz osnovnog miksa sastojke sa slabim vezivnim karakteristikama zameniti sa onim koje imaju bolje vezivne karakteristike – lepljivije su – za rečni miks, a ako želimo da dobijemo hranu sa „oblak” efektom, iz osnovnog miksa ćemo odstraniti sastojke sa dobrim vezivnim osobinama i ubacićemo neke sa slabijim vezivnim osobinama.

Osnovni rečni miks

50 % mrvica belog hleba
25 % mlevenog semana konoplje 
25 % ribljeg brašna

Po potrebi ćemo u ovu mešavinu dodati još neki vezivni sasojak, ukoliko konkretna situacija na vodi to zahteva (npr. tešku zemlju)

Osnovni miks za „oblak”

50 % kukuruznog brašna
25 % mlevenog semena konoplje 
25 % ribljeg brašna

Svi sastojci moraju biti samleveni najsitnije moguće (npr. u mlinu za kafu) pre upotrebe.

Napomena: Dodajte u ove mikseve atraktorske pakete i partikle za bolje rezultate. Oblak miks najbolje rezultate daje u kombinaciji sa slatkim atraktorima i vrlo malo partikli (najbolje sa samo nekoliko crvića). Tečna kaša napravljena od mleka u prahu i vode može da se koristi za kvašenje/pravljenje mešavine umesto obične vode. Na taj način se pravi mnogo bolji oblak u vodi, posebno ako se sama hrana umeša tako da bude žitka. 


Metod miksevi

Metod miksevi su osmišljeni da se koriste u metod hranilicama i moraju biti vrlo čvrste konzistencije i da u sebi sadrže malu količinu partikli. Odličan način da se napravi metod miks je da se uzme hrana sa naročito dobrim vezivnm karakteristikama, kao što je npr. Rečni miks, pa u nju dodati još malo vezivača da bi konačna mešavina bila dosta čvrsta. Pošto se metod hranilice koriste najčešće samo za pecanje šarana, „slatki paket” atraktora se preporučuje u kombinaciji sa kukuruzom, šećercem ili boilama kao mamcima. Evo jednog dobrog recepta:


'Metod' miks
45 % mrvica belog hleba
20 % mlevenog semena konoplje 
20 % ribljeg brašna
15 % vezivača (belo pšenično brašno ili melasino brašno i sl.)

Napomena: Dodajte samo malu količinu zrna kukuruza i/ili konoplje u metod miks. Cilj je da postignemo da riba aktivno napada čvrstu metod kuglu hrane i iz nje izdvaja hranljive zalogajčiće, a među njima i našu namamčenu udicu. Udarci u ovakvom vidu pecanja su vrlo nagli i energični – budite pored štapova ili koristite mašinice sa baut runnerom!


Post Scriptum:

Kako sam ove mikseve i sastojke počeo da popisujem, mešam, eksperimentišem sa njima još negde 2005.-2006., od tada sam recepte dodatno sofisticirao. Sa izuzetkom mešavine na bazi mesa (za soma) danas sve češće koristim, bilo pojedinačno, bilo u kombinaciji i sledeća dva recepta isključivo namenjena ciljanom lovu šarana, babuške i deverike.

Teški / lepljivi miks

40 % mrvica belog hleba
35 % mlevenog semena konoplje 
15% mlevenog keksa
10% melasinog brašna


Laki / „oblak” miks

75 % kukuruznog brašna
25 % mlevenog semena konoplje 

Svi satojci moraju biti samleveni najsitnije moguće, najbolje u mlinu za kafu) 


Ovde moram da dodam da se često možemo naći u situaciji kada nam treba upravo prelazni oblik hrane – ni teška ni oblak. Eksperimentisanjem sam utvrdio da je mešavina ove dve hrane ona, koja nam upravo na najširem varijetetu uslova omogućava najidealniju prezentaciju. Ali moram da naglasim jednu vrlo bitnu stvar. Kada kažem „mešavina ove dve hrane” onda ne mislim na proporcionalno oduzimanje sastojaka kod jedne pa dodavanje kod druge i formiranje jednog recipročnog miksa. Nego mislim na proporcionalno mešanje dve već gotove hrane. Dakle imamo napravljenu tešku hranu i napravljenu hranu za „oblak”. I u zavisnosti od konkretnih uslova uzimamo određenu količnu jedne i druge pa pravimo miks po potrebi u uslovima na vodi. A za određene uslove ide i određena hrana:   


Metod miks ili miks za dno na brzim tekućim vodama:   100 % Teškog / lepljivog miksa  - u njega možemo dodati šljunak ili zemlju po potrebi
Duboka jezera ili sporije tekućice:   60% Teškog / lepljivog miksa, 40% Lakog / oblak miksa*
Plitka jezera ili spore tekućice:  40% Teškog / lepljivog miksa, 60% Lakog / oblak miksa*
Površinski ili oblak miks: 100% Lakog / oblak miksa

* odnos teške i lake hrane koji sam naveo u primerima je samo okviran i treba ga se samo okvirno držati. Prilagođava se od situacije do situacije.

Ovaj noviji pritsup ima nekoliko prednosti. Najpre, ne moram više sa sobom da nosim dodatne kutije sa raznim vezivačima i melasinim brašnom, pošto su ovi sastojci sadržani u Teškom miksu. Zatim, kako je Teški miks pretežno sladak i gust, on je idealan za pecanje šarana na dnu i ne zahteva neki poseban tjuning iz slatkog paketa.                                                                                                                                                       Samo da napomenem, da je Teški / lepljivi miks bašbaš lepljiv pa ga zato pre upotrebe treba prosejati kroz sito! Kao što je kod gornjih mikseva učinjeno, tako se može i u ove mikseve dodavati više sastojaka i kombinacija, kao što su konoplja, šećerac, crvići, kao i neka dodatna atraktorska komponenta ili ceo atraktorski paket.
« Poslednja izmena: Mart 26, 2013, 19:04:01 posle podne laki »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!


ivan

  • Gost
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #1 poslato: Januar 07, 2013, 11:09:30 pre podne »
Vrlo zanimljiv tekst koji podstiče kreativniji pristup fider tehnici, a lepo i je podeliti svoje znanje sa drugima     thumbup
Mene posebno zanimaju primame namenjene zimskom pecanju, odnosno pecanju u periodu od novembra do aprila kada je voda hladna a riba manje aktivna. Primame koje koristim su izraženog mirisa, ukusa i prave beli oblak u vodi ali ne mogu da nahrane i zasite ribu. Nema partikli osim po koji crvić u hranilici kojeg dodam posebno. Za izazivanje efekta oblaka koristim surutku u prahu koja se može dodati primami u većim količinama.
 
Miks koji koristim u tom periodu izgleda ovako:

500gr VDE gold pro classic ili neke druge primame sitnije granulacije i jače arome
200 gr kukuruznog brašna
500gr prezli
80 gr surutke u prahu, dodati još ukoliko efekat oblaka nije dovoljno jak

- VDE karamel ili big bream tečna aroma, količina po želji
-alkohol, ja često stavim čašicu ili dve domaće šljive

Kao mamac uz ovaskvu primamu koristim samo crve ili pinkije, i to samo jedan ili dva crva na udicu veličine 18 ili 20.

« Poslednja izmena: Januar 07, 2013, 11:11:35 pre podne ivan »

Van mreže babuskar

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 465
  • Najveće znanje je znati da nešto ne znaš
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #2 poslato: Januar 07, 2013, 11:20:01 pre podne »
Lep tekst i dosta može da pomogne nekome ko tek ulazi u priču pravjenja svoje mešavine. Pošto već dugo imam solidne rezultate na otvorenoj vodi sa mešavinom koju sam pravim, želeo bih da pojasnim neke stvari nekome ko prvi put pokušava da napravi svoju mešavinu.
Ono što koristim u svakom "miksu" je ptičija hrana. Prvo što ce zbuniti nekoga ko se prvi put sreće sa tim terminom je "koja bre"? Veliki izbor, razne cene, biskvitne, obogaćene vitaminima... Ne treba bacati novac na skupe hrane! Isti posao će odraditi i najjeftinija, bez ikakvih aditiva. Drugo opet pitanje je više vrsta hrane: za papagaje, zebe, tigrice....Svaka mešavina je drugačijeg sastava, drugačiji odnos zrnevlja, u zavisnosti od vrste ptice. Ja koristim onu za kanarince. Trece, treba je ispeći pre stavljanja u miks. Pečenjem zrnevlje ispušta iz sebe ulje i dobija intenzivan miris. Zato je najbolje peći napolju, što dalje od kuće.
Betain je drugi sastojak koji ne propuštam da dodam svojoj već zamešanoj i prosejanoj hrani, kao i neki aminokiselinski kompleks tipa nutramino ili multimino. Betain je taj koji daje signal u vodi da se radi o hrani i izuzetan je atraktor. Aminokiselinski kompleks podiže hranljivu vrednost svakog miksa i čini hranu primamljivijom ribi za onaj još jedan zalogaj.
CSL ili Corn Step Liquor je još jedna stavka koju nikako netreba preskočiti u pripremi primame. Čini mi se da je jedan od najjeftinijih sastojaka koji daje najbolji učinak ako se doda u hranu.
S obzirom da koristim na otvorenoj vodi, doziranja na 1 kg prosejane hrane je: betain 5ml, amino kompleks 5ml, CSL 10ml. Napominjem još jednom prosejane u cilju pravilnog mešanja. Da bi se svugde pravilno rasporedila veoma mala kolicina, najbolje je sve sastojke koje dodajemo u hranu pomešati u jednom sudu, pa ih onda umešati u hranu. Varijanta koju često primenjujem je da zamesim hranu suvlje, pa "hemiju" dodam u malo vode i onda domesim prosejanu hranu. Držeći se principa, sitna granulacija hrane privlaci sitniju ribu, krupna krupniju, bilo da mešam sa hranom ili sendvičam u kavez, trudim se da u miksu uvek bude kuvanog zrnevlja žita, pre svega. Žito je još jedan sastojak na koji riba olako kidise, posebno babuška, no ipak je na drugom mestu po primeni. Šećerac zauzma visoko prvo mesto po guranju u hranilicu kada želim da privučem krupniju ribu na spot ili kada se na hranu sitne granulacije navuklo mnogo siće, pa imam mnogo "praznih" udaraca . Često koristim i integralni pirinač, koji se veoma lako i u kratkom roku sprema. Dovoljno je prokuvati ga u kipućoj vodi da omeksa i veoma je bitno ne prekuvati ga. Zrno pirinča mora da zadrži svoj oblik da liči na malog crvica. Kuvani pirinač otvara nove horizonte. Onako toplog i procedjenog možemo ga tretirati, "okupati" aminokiselinskim dodacima, betainom, aromom, da bi povećali njegovu privalčnost.
Kako za primamu, tako i za udicu, mi je veoma interesantan kukuruz kokičar, zbog svog oblika. Kuvani ambarac ima krupno zrno i veoma često se zaglavi u kaveznoj hranilici a ne može stati vise od 5-6 zrna. Kokičar pripremam tako, što ga u loncu punom vode pustim da vri nekih 15-20 minuta, onda lonac poklopim i uvijem u ćebe da odstoji 24 casa. Posle toga je spreman i moze se tretirati kao i pirinač, raznim dodacima.
Najveće pitanje koje može neko sam sebi da postavi je: koliko čega u hranu? Toliko raznih sastojaka, šta bi mi preporucili? Svima koji to pitaju bih preporučio da ovakve tekstove shvate samo informativno. Pravo iskustvo se stiče na vodi. Svaka voda je priča za sebe a svako mesto diktira drugačije uslove. Mikrolokacija iliti spot, tačka u koju plasiramo našu hranilicu, je ta, koja odredjuje šta će i kako biti.
« Poslednja izmena: Januar 07, 2013, 13:18:16 posle podne Ady »
imam zenu kao mrenu

Van mreže Jovis

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 255
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #3 poslato: Januar 07, 2013, 12:55:58 posle podne »
Svaka čast svima na trudu!  thumbup Posle svega ovog šta čovek još da doda?
Šalim se naravno, priča o hranama (prihranama, primamama...) je pravi "neverending story". Hrana je osnova fider pecanja, a pravilan odabir, priprema, ali i prezentacija(!), prave razliku između uspeha i propasti na pecanju!

Osim nekih opštih pravila, možemo reći da striktna pravila ne postoje! Svako ko ima uspeha sa "svojim" miksom, može reći da je "ubo" magičnu formulu.
Na sreću, ribolov nikada neće biti egzaktna nauka kao matematika, pa prostora za eksperimentisanje i ličnu kreativnost ima više bego dovoljno, samo je potrebno malo dobre volje, radoznalosti i želje da se istraži nešto novo.

Često me pitaju kolege ribolovci "koja hrana je najbolja", "koju hranu da korstim" ? Uvek im kažem da je najbolja hrana ona u koju imamo poverenja i koju umemo da pripremimo i prezentujemo na pravilan način.

Takođe, ribolovci često greše, misleći da će, ako kupe najskuplju hranu, biti najuspešniji. Posedovanje skupe hrane je samo jedan od preduslova i nikako ne podrazumeva uspeh. Ovo pišem zbog početnika, da ne bacaju pare, ako ne znaju kako da hranu pripreme i prezentuju. Čak i (naj)jeftinija hrana može biti efikasna i doneti rezultate, ako se ispune već navedeni uslovi.

Ja recimo, već godinama koristim VDE hrane, arome i aditive. Vremenom sam stekao poverenje u njih, naučio (nadam se) kako da ih pravilno spremim i prezentujem.
Poslednje dve godine koristim često Maros mix i Timar hrane, ali tu još moram da učim...  ;)

Inače, gotovo obavezno prilikom stavljanja hrane u hranilicu pravim nekoliko slojeva ("sendviča") uz nezaobilazni kukuruz, crve, kastere, mikropelete itd.

Od kada sam nabavio Kordinog "super secka" Krushu, mnogo se zanimam kombinovanjem hrane i izmrvljenih peleta, boili, tigrovog oraha i ostalih partikli. Takođe, CSL mi je jedan od obaveznih dodataka koje koristim.

Na kraju,mogu samo da ponovim Babuškareve reči da ovakve tekstove i lična iskustva treba shvatiti samo kao osnovu za dalje istraživanje, a da se pravo iskustvo stiče isključivo primenom na vodi, jer niko nije upecao ribu iz sobe, zar ne?

Go Fishing!

Van mreže Deki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 680
    • Feeder.rs fishing team
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #4 poslato: Januar 07, 2013, 21:19:51 posle podne »
Jos kad se za svaki sastojak tacno zna vrednost kolko % ima ugljenih hidrata, koliko proteina, kolimo masti onda moze da se napravi nesto veoma ozbiljno. Apotekarska vaga  papir i olovka i racunaj :)

Proteini - Ugljeni hidrati - Masti dobar balans ove tri stvari pravi dobru prihranu ili mamac

evo iz jednog drugog posta deo mali o saranu i gore navedenim stvarima a skroz je isto i za svu drugu ribu

Citat
Proteini:


Proteini utiču na šarana kao i na sve druge životinje, omogućavaju osnovu za održavanje i rast ćelijske strukture. Različite lance amino kiselina telo šarana sintetiše kako b i proizvelo proteine koji mu trebaju, ostale lance amino kiselina šaran unosi putem prirodne ishrane. Ranije su se proizvodili mamci koji su imali čak i do 80% proteina. Trenutne procene su da šaran (kao i čovek) ne može da iskoristi preko 40%. Takodje kao i kod čoveka, ukoliko se javi nedostatak osnovnih masti organizam žarana razlaže proteine kako bi nadoknadio energiju.



Zdrave masti:

Zdrava ishrana svake životinje mora da sadrži odgovarajuće količime osnovnih masti. Nije poznato da postoje zivotinje koje preživljavaju na ishrani sa mnogo masti, ustvari velika količina masti verovatno bi dovela do smrti kod najizdžljivijih vrsta. Što se tiče mamca za šarana ulja iz raznih biljaka i zrnevlja kao i ribna ulja se dodaju u jako maloj koncentraciji do 5% kako bi obezbedile adekvatan nivo masti.


Ugljeni hidrati

Svakom šaranu je potreban redovni unos ugljenih hidrata kako bi stvarao energiju. Ugljeni hidrati su bazicno sećeri koji proizvode energiju. Kada ugljeni hidrati dospeju u sistem šarana mogu se sašuvati kao masno tkivo koje bi pomoglo šaranu da prodju hladne zime kada su manje aktivni. Šaran ima veoma jednostavan sistem za varenje i ima problem kod varenja ugljenih hidrata koji su kompleksni ukljcujući celulozu.
« Poslednja izmena: Januar 08, 2013, 07:59:00 pre podne Deki »

Van mreže babuskar

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 465
  • Najveće znanje je znati da nešto ne znaš
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #5 poslato: Januar 08, 2013, 09:12:57 pre podne »
Slažem se da je odnos proteina, masti i ugljenih hidrata veoma bitan. Jednom početniku su to španska sela.
Trebalo bi neko ko ulazi u priču o hemiji da se bazira na stvarima koje je lako nabaviti. U svakoj ribolovačkoj prodavnici može se naći veliki izbor "hemije" koja može popraviti miks.
Neke amino kiseline šaran pa i druga riba može pribaviti ishranom a neke ne može. Te koje ne može, nalaze se u dodacima, aminokompleksima koji se dobijaju iz jetre.
Namerno se trudim da priču pojednostavim što više mogu, jer ako odemo u diskusiju šta, kako i zašto deluje i čini to što čini, biće nerazumljivo nekome ko prvi put čita.
Esencijlne aminoliseline ili aminokiseline koje su od vitalnog značaja za ishranu će vraćati ribu na spot, mesto koje hranimo za taj još jedan zalogaj vise.
Naravno, treba obratiti pažnju na mesto gde pecamo, pa hrana ne može biti ista na tekućoj i stajaćoj vodi, kako po tvrdoći tako i po sastojcima. Treba poznavati mesto, pa tek onda prilagodjavati svoju mešavinu. Veoma bitno je da se neko ko prvi put kupi "hemiju" drži propisanog doziranja na ambalaži, jer preterivanje može biti kontraproduktivno i stetno po ribu.
« Poslednja izmena: Januar 08, 2013, 09:28:30 pre podne Ady »
imam zenu kao mrenu

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2027
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #6 poslato: Decembar 01, 2015, 10:19:36 pre podne »
Већ једно одређено време пратим на "оној најпознатијој" друштвеној мрежи, у једној од риболовачких група, бесмислену, беспотребну, врло често оштру па чак и вулгарну и крајње непримерену и непотребну расправу гледе "рекламирања" хране коју користимо у фидерисању.
Истина је да су одрећени пецароши мало претерали, качећи слике са уловима (за које неки "одговорно тврде" да није лично уловљен него сакупљен од околних риболоваца сликања ради!?!?!) где је улов најчешће у другом плану а слике коришћене примаме у првом. И то толико нападно да човек стварно стиче утисак да је сликано не да би се поделила радост због изласка на воду или радост због оствареног улова или да се неко похвали количиом или врстом улова, већ се стиче утисак да се све то ради искључиво с циљем рекламирања одређеног призвођача или врсте хране.
С друге стране, може ли се неко осуђивати или априори закључивати само на основу слика, ако уз све горе поменуте разлоге неко на (све) своје фотографије постави и кесе са храном које је користио? На исти начин би онда могло да се гледа и на фотографије где неко укомпонује у слике са пецања приказе штапа са којим најчешће пеца. Јел то онда рекламирање Даиве, Мавера, ЕТ-а, ...? Наравно, сада неко може да каже да овај други случај није рекламирање јер дотични фотограф највероватније није од произвођача добио бесплатно дотични штап да га тестира и промовише а да је са хранама вероватно баш то случај.
Опет, може се поставити питање шта је ту лоше? Здрава конкуренција и већа понуда прихрана на тржишту, бар из мојег угла посматрања, не може да буде лоша (а то кажем као конзумент производа - купац). Још ако се дотична прихрана показала као ефикасна и квалитетна? Шта је циљ и намера и која и колика је корист "фотографа" је његова лична ствар и заиста не видим зашто би то икога интересовало или му сметало, осим ако је пука љубомора и завист у питању. Искрено, уопште се не бих љутио да ми неко понудио 5 или 10 килограма хране на тестирање уз моју обавезу да искрено напишем своје утиске и објавим их на неком форуму или групи или јавној страници.
Живо ме интересује ваше становиште по овом питању.
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!


Van mreže babuskar

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 465
  • Najveće znanje je znati da nešto ne znaš
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #7 poslato: Decembar 01, 2015, 13:00:00 posle podne »
Na društenoj mreži  koju neshvatam nimalo ozbiljno, najviše me oduševljavaju komentari na slikama goluždravih domaćica sa štapovima u ruci,beskrajan izvor "duhovitosti" paralele ribe i ribice.
Glupostima ne zamaram moj lepi mozak. Sva ta gungula oko 5-10 kg primame deluje veoma naivno i neozbiljno.
Čak mnogo više neozbiljno od kometara na slikama domaćica.
Zamlaćivanje glupostima,umesto da se bave bitnijim stvarima,besposlen pop jariće krsti.
Mislim da su "dečaci sa livade" pravi primer za mnoge ribolovce!Umesto da uzmu nešto konkretno da rade, drve politiku po ćoškovima. Kad bi se manje bavili glupostima,a odvojili jedan deo vremena da očiste parče obale, mislim da bi bilo mnogo korisnije. Sad ću go da se slikam sa kesom primame i da okačim... ajte molim vas pa kakva bi ti tek bila reklama!  haha
Takve stvari netreba shvatati ozbiljno,pola obala nam zaraslo u splavove i pit bulove,ribokradice,strujaroši,grabuljaši,trovači sve je nebitno a za 10 kila hrane će izginemo.
Pa gde na kom mestu potrošiti tolku hranu? U BG cela tri mesta, bolje se bataliti gluposti.
imam zenu kao mrenu

Van mreže Slavic_Blood

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 559
  • "If we destroy nature, we destroy ourselves!"
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #8 poslato: Septembar 30, 2016, 12:26:52 posle podne »
Naleteo na ovu hranu danas u poljoprivrednoj apoteci u selu, proizvođač je Gebi, ima aroma maline, vanile, ribe, valjda još neke al ne sećam se, ima odlično pakovanje, sa zip-lock patentom. Cena 200 dinara, uzeo ovu sa aromom ribe, po mirisu pljunuti Carassio VDE, samo malo krupnije granulacije i crne boje, videćemo kako će se pokazati.
Ponekad provedem po celu noć u polu mraku, 'mesto da negde ločem!
Najlon, osmeh, hranilica, udica nameštam pecaljke biće feeder ubica!

Van mreže vlada.gajić

  • Punjač hranilice
  • **
  • Poruke: 54
  • Feeder-forever.
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #9 poslato: Decembar 25, 2016, 10:33:31 pre podne »
Sve je to tako kako ste poštovane kolege Vi rekli tj.napisali i uvažavam to.Ali gledajući sa moje tačke gledišta(ušta sam se i sam uverio)nikada netreba preterivati sa hranom.Ja lovim isključivo method ali uvek (to sam naučio od mojeg pokojnog dede)bacam češće ali pomalo.Svaka voda ima svoju priču i mi svi to dobro znamo,samo znam da nikada netrba preterivati u ničemu.To je moje lično mišljenje i tako i radim.Ja volim da eksperimentišem dok sam na vodi i kada ukapiram šta njega taj dan zanima na to se i baziram.Npr.iz iskustva to govorim,čovek na vodi je izbacio toliku količinu hrane konkretno kukuruz,boili,spod itd. (meni bih ono trajalo barem 5-6 pecanja)sedeo je preko puta mene,bez ulova naravno,na kraju baca sve ono što je poneo(prazni kese,kantice i još što šta)naravno sve to ostavlja tu pored vode i odlazi kući.Posle nekih pola sata dolaze dvojica koji nemaju pojma šta je sve tu bačeno od hrane,naravno i oni nastavljaju kampanju hranjenja(doduše bili su malo skromniji) šta da ulovimo mi tu,konkretno taj dan?Stajaća voda,mala(površinski)letnji period.Spakivanje i :biker.Eto to je jedno iskustvo sa vode npr.Pozdrav i bistro na vodi.
Strpljenje je umetnost nadanja.

Van mreže bolero1984

  • Početnik
  • *
  • Poruke: 10
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #10 poslato: Decembar 25, 2016, 17:19:42 posle podne »
Ady je u pravu, previše je reklame na forumima. I ne verujte svemu što vidite! Većinom su to prosečni ribolovci koji su dobili hranu za dž ili štap po nabavnoj ceni da ga reklamiraju. Baš je otišlo u krajnost.
« Poslednja izmena: Decembar 25, 2016, 23:26:09 posle podne Ady »

Van mreže vlada.gajić

  • Punjač hranilice
  • **
  • Poruke: 54
  • Feeder-forever.
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #11 poslato: Januar 04, 2017, 20:52:29 posle podne »
Drage kolege,zaboravih da Vas pitam koliko Vi dodajete Csl-a,na 1kg.primame,konkretno ja imam Marošovu-500ml.ili u partikle za primamu.Npr.u praškasti miks za hranilicu npr.jel mnogo 10%?Pozdrav.
« Poslednja izmena: Januar 04, 2017, 20:56:01 posle podne vlada.gajić »
Strpljenje je umetnost nadanja.

Van mreže Duca

  • Početnik
  • *
  • Poruke: 18
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #12 poslato: Septembar 04, 2017, 00:32:25 pre podne »
Bilo bi super kad bi neko od iskusnijih kolega napisao koje arome i atraktore bi mogli dodavati u osnovni miks za koju vrstu ribe, hvala

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2027
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #13 poslato: Septembar 04, 2017, 09:36:08 pre podne »
На свим паковањима течних или прашкастих арома и адитива, код скоро свих произвођача, махом је написано (или је на етикети насликано или написано) за коју рибу су превасходно намењени. А постоје и нека неписана правила за коју врсту риба у које доба године су боље слане, слатке, са аромом воћа, са аромом рибљег брашна, са зачинским мирисима. Пуно је о томе већ писано на форуму.
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!


Van mreže babuskar

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 465
  • Najveće znanje je znati da nešto ne znaš
Odg: Prihrana, hrana ili primama
« Odgovor #14 poslato: Septembar 04, 2017, 10:06:42 pre podne »
Dodavanje atraktora u hranu, ima smisla ako se radi o jeftinim,ne kvalitetniim hranama.
Kvalitetna (čitaj skupa) primama, uglavnom je već nabijena atraktorima i teško će te je popraviti,može se samo napraviti kontra efekat "prejake hrane".
Na primer, u keč 100%, može se dodati jedan čepić sensasovog atraktiksa gros poisons, popravlja joj učinak.
Tako jednostavne popravke,mogu dati rezultat.
Veoma je bitno poznavati namenu dodataka za hranu,bilo tečnih,bilo praškastih.
Pa za kolege početnike,koji pecaju s' ograničenim budžetom,par saveta.
Ne može da škodi, od sensasove palete:
-Carpix,Bremix, praškasti dodaci jakog mirisa,mogu se dodati u primamu i posuti po crvićima, trebalo bi da povećaju atraktivnost primame ili mamca. Trebalo bi da privuku vrstu ribe za koju su namenjeni, Carpix-šaran,Bremix-deverika.Mogu se dodavati, prilikom mešenja hrane u suv miks pre vode,tada bi trebalo da ima duže dejstvo ali sporije,ukoliko se posoli već zamešena hrana deluje brže ali kraće. Moram da napomenem,po mom mišljenju, preporučene količine su predimenzionisane,daleko manje ih treba dodati hrani.
Aromix cela paleta tečnih atraktora,namenjenih raznim vrstama riba, lako će te prepoznati po slici ribe na etketi.Ovo su uglavnom zaslađivači,blaže arome,dodaju se vodi s'kojom mešamo hranu. Treba razlikovati Aromix i Aromix+sirupeux. Aromix+sirupeux je gušći,on dodatno ulepi hranu,ako ne želimo da se podižu mrvice hrane,da ih vodeni tok ne nosi nizvodno,možemo dodatno ulepiti hranu. Ovo ulepljivanje ima smisla u jakom toku,gde nam voda spira i nosi daleko nizvodno hranu. Za lov bele ribe,najbolje mi se pokazao Aromix carpes.
Već sam pomenuo Atractix,male bočice atraktora, veoma jakog mirisa. Pažljivo i oprezno s njima, ovde je tanka linija između odličnog i razočarenja. Pazite da vam ne se ne prospe po rukama ili garderobi,dugo se nećete rešiti jakog mirisa. Preporuka gros poisons.
Tracix, praškasti dodatak koji pravi veliki oblak u vodi,postoji više različitih boja,crna,žuta,narandžasta,bela.Može se dodati suvom miksu pre vode,posoliti već zamešana hrana ili dodati u vodu s kojom mešamo hranu. Ako ga dodamo suvom miksu pre vode ili ga doadamo vodi za mešanje hrane,dodatno će obojiti hranu. Koristite rukavice ili mikser,teško će te ga sprati sa ruku ili odeće.
Pozdrav i ne preterujte s hemijanjem!  ;)
imam zenu kao mrenu