Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja  (Pročitano 1534 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2044
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« poslato: Septembar 14, 2015, 23:07:39 posle podne »
Nebo i zemlja!

Prođe od ovog događaja već neko vreme, emocije su splasnule i sada hladnije glave mogu da pokušam da proanaliziram ono što me je do skora, moram priznati, poprilično mučilo i teralo na razmišljanje.
Naime, pre nešto manje od mesec dana sam konačno, sa ogromnim nestrpljenjem dočekao svoj zasluženi godišnji odmor. Sticajem raznih porodičnih okolnosti nisam bio u mogućnosti da u slanoj vodi oporavim namučeno telo i izgužvane misli, te još ranije (sa nemalim zadovoljstvom) odlučih da maksimalno iskoristim nepovoljnu situaciju i što više vremena provedem na pecanju. Jedino što je „opštilo sa našim kokama a nije petao“ bila je grozna vremenska situacija. Čika Marfi nikad ne spava, tako da su i prvi dani odmora bili praćeni jakom kišom. Čvrst u odluci, nisam dao da me to pokoleba, te prvi bezkišni dan dočekah na blatnjavim obalama Tamiša u Farkaždinu.

Dan 1.
Beše utorak, nebo oblačno, olovno sivo, skoro pa se sastavilo sa sa zemljom. Ali blagi porast pritiska mi je ukazivao da kiše više neće biti pa se hrabro uputih u avanturu driftovanja po banatskom blatu. Voda se neznatno ohladila usled trodnevnog kišnog perioda, vetar je poprilično jako duvao iz jugoistočnog smera (u levi obraz), voda je tekla sasvim umereno brzo i imala je onu svoju lepu, zdravu, zelenkastu boju. Vodostaj u normali, blago snižen. Na obalu stigoh u svitanje, lagano se raspremih dok je hrana upijala vodu i oko 6 sati počeh sa sesijom.









Po običaju, prvi na hranu su stigli peševi. Posle par upecanih, na hranu je legla tzv. „tamiška pirana“ – deverikice veličine dlana, koje su ekstremno halapljivo gutale jednog, dva, tri pa i ružu crvića. U narednih nekoliko zabačaja sam, sa hranilicom većeg gabarita, na hranilište isporučio poveću količlinu šećerca. I zasta, pirane su prestale. Udicu sam mamčio šećercem. Posle par zabačaja je usledilo lepo savijanje štapa i uskoro se na obali našla solidna deverika do nekih tristotinak grama. Opet je usledilo zatišje od nekoliko zabačaja posle čega me je iz letargije trglo vrlo energično savijanje a potom i odizanje štapa sa držača. Odmah sam znao da mi je na udici tamiški „divljak“. Kroz nekoliko minuta i posle nekoliko begova ispred meredova, na obali je sada bio prelep, zlaćani vretenar od cca kilo i nešto malo preko.



Znao sam da moram sada da obnovim hranilište i nastavio sam da „dosoljavam“ sa šećercem. Da skratim priču, do kraja pecanja, oko 14h, kada me je sa vode oterala provala oblaka i prava oluja, u čuvarci sam imao 2 lepe deverike, još jednog šarana, nešto manjeg, oko 600-700g, i 6 babuški, od kojih je najveća imala skoro kilo a najmanja oko 300g. Vrlo zadovoljan i osokoljen, kada stigoh kući, brzo podelih svoje iskustvo sa drugarima i očas posla dogovorismo sutrašnji pohod na isto mesto.



Dan 2.
Nas četvorica, nošeni krilima nade, poput lastavica laki i hitri, stigosmo u svitanje na poprište moje jučerašnje avanture. Bejah izuzetno srećan jer je mesto bilo slobodno. Od juče mi je pretekla solidna količina hrane koja je prenoćila u kolima. Vrlo mnogo pažnje sam posvetio činjenici da u njoj ne bude nikakvih partikli ili bilo čega kvarljivog, što bi preko noći moglo da „prozukne“. Mada, ruku na srce, za to nisam mnogo ni trebao da se brinem jer su noćne temperature tada bile oko 14-15 stepeni. Kako god, zadovoljno odvojih deo umešane hrane iz kofe, kao što to uvek činim, i preručih je u posudu od tacne pa joj tamo dodah iste partikle i u istoj količini kao i dan ranije. Čak sam i stolicu namestio u iste one rupe koju su njene nogice napravile dan ranije. Štap mi je od juče ostao zaklipovan. Čak sam i bankstik ubo u istu rupu u kojoj je dan ranije bio. Znači bukvalno copy-paste svega od dan ranije.



Iskreno, nisam očekivao da se u prvih pola sata-sat desi bilo šta značajnije, barem dok „ozbiljnija riba“ ne legne na hranu. Zato nisam posebno ni žurio niti se nervirao što mi čak i dva zrna šećerca na udici br. 10 razvlače i isisavaju kao mali prst veliki peševi. Umirih svoje drugare, koji su već postali sumnjičavi, da se isto dešavalo i juče. Posle sat vremena pecanja, i dalje smo svi pecali samo peševe. Istekom i drugog sata na moju adresu su počeli da pristižu ironični i zajedljivi komentari i otrovne strelice tipa: „pa gde si nas to doveo?“, „jesi onu ribu juče slikao na pijaci?“ i sl. Već sam se osećao poprilično razočarano, posramljeno i iznevereno kada je drugar povikao da ima nešto ozbiljno na udici. I zaista, Mikijev fider se ooozbiljno savijao pod naletima, mislili smo, krupne babuške ili osrednjeg šarančeta. Tek kada je ribu već dovukao do meredova, uz nemalo razočaranje konstatovasmo da je u pitanju nedozreli smuđarak od cca pola kilograma. Bez obzira na to, makar malo nade nam se vratilo! Ubrzo sam i sam imao vrlo jak udarac. Lepa borba je potrajala skoro dva minuta ali mi je nešto sa begovima ribe i trešenjem glave bilo čudno. I naravno, kad dovukoh ribu do meredova i sam se malo razočarah. Brat blizanac Mikijevog smuđa.



Novih pola sata-sat čekanja i tupog posmatranja vrhova fidera, zabacivanja, hranjenja, menjanja, kombinovanja... U očajanju su se komentari i podj...anja nastavila i blago gradirala. U istokm tom očajanju zaključismo da „danas samo zubate jedu“ pa nabrzaka premontirasmo po jedan fider na smuđaroški sistem, očas posla nahvatasmo pokojeg gladnog peša pa zabacismo. Miki je uskoro na obali imao lepog bandara a i meni se na uz samu obalu spušteno parče repića peša zaleteo alavi bandar.



I to je bilo sve što smo tog dana uspeli da upecamo. Možda bismo ostali do nekog doba popodne da nam se najbezobraznije na svetu, između nas nisu uvalila dva balvana, debila, magarca, ne znam ni sam kako da ih nazovem, i ladno i bez blama zabaciše neke praistorijske dubinke. Ajde što nas nisu ni pitali da li mogu tu da sednu (a okoli je bilo nekoliko stotina slobodnih metara obale) ajde što nam ni dobar dan nisu rekli, ali kad su izvadili neku kasetofončinu ili šta već ono beše i kad iz tog čuda zasvira najgori kandaharsko-kalifatsko-bagdadski turban folk, e to je već bila kap previše. Nemalo popizdeli što od užasno slabog pecanja što od bahatih seljačina, rešismo da se spakujemo i pobegnemo sa stratišta.

Poenta priče nisu ovi šabani koji nam sje...še ionako sje...an dan, nego frapantna činjenica: manje od 24 sata razlike, sve, ali bukvalno sve identično kao dan ranije a rezultat kao nebo i zemlja. I to je ta mora koja me je morila danima. U čemu je caka? Zašto? Šta je to drugačije ili šta je to moglo da se promeni? Voda je tekla istom brzinom oba dana. Nije bilo ni milimetra razlike u vodostaju. Sočivice je bilo u istoj količini oba dana. Razlika u pritisku je bila nepuna dva milibara u odnosu na dan 1. Jedina bitna razlika je bila ta što je dan 1. bio izrazito oblačan a dan 2. delimično oblačan a od podneva izrazito sunčan. I još izraženija stvar: dana 1. je vetar bio istočni i jugoistočni („u levi obraz“) a dana 2. je bio zapadni – u deni obraz. Da li je moguće da je to napravilo razliku? Kakogod, još jednom se pokazalo da je „lep, dobar dan“ sa aspekta pecaroša najčešće ne i toliko lep i dobar sa aspekta ribljeg sveta i njihove ishrane. I stvarno, kad premotam malo film, svih onih lepih dana, kada sam najviše uživao u udobnosti stolice, tada sam najviše i uživao samo u udobnosti stolice. Od pecanja ništa! A po ludačkim vetrvima, bljuzgavici, kiši i oblačnosti od koje se i „ker sakriva“ sam najbolje prolazio. Svetu se ne može ugoditi, kanda!
« Poslednja izmena: Septembar 14, 2015, 23:16:57 posle podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!


Van mreže DDj

  • Početnik
  • *
  • Poruke: 13
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #1 poslato: Septembar 16, 2015, 22:39:31 posle podne »
Lep i iscrpan tekst, lepe su i fotografije.

Ovu i proslu godinu malo pecam zbog velikog tereta privatnih obaveza, nije tako bilo ranije, verujem da nece biti ni kasnije. Ovakvi tekstovi su u toj situaciji pravi melem za dusu:)

I mene je cesto mucila zagonetka da jednog dana riba odlicno radi a sutradan skoro u identicnoj situaciji na istom mestu ne radi uopste. Ostaje nam da nagadjamo, mada licno mislim da je najcesce u pitanju da se riba pomerila sa lokacije. Moguce je i da se i koncentrisala na neku drugu vrstu hrane ili da se, sto je manje verovatno, ne hrani uopste. Tacno je i zapazanje da se cesto po najgorem vremenu ostvaruju najbolji ulovi.
« Poslednja izmena: Septembar 16, 2015, 22:43:12 posle podne DDj »

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2014
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #2 poslato: Septembar 17, 2015, 09:13:57 pre podne »
Možda je i neko noću proša mrežom, strujom, plinom?

Možda si poveo malere sa sobom pa zato nije radila drugi dan? lol

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2044
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #3 poslato: Septembar 17, 2015, 10:13:18 pre podne »
Ценим да је ово потонје пресудно  ;D
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!


Van mreže babuskar

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 479
  • Najveće znanje je znati da nešto ne znaš
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #4 poslato: Septembar 17, 2015, 10:20:13 pre podne »
Legao smuđarac na šećerac! prosto je neverovatno koliko voli šećerac.
Sve više mi se pojavljuje paralela staklenooki i šećerac.Često ume da pokvari pecanje bele,kad pomislim šaran a ono mali smuđarac.
Jato malih može veoma dugo da se zadrži na tom mestu,pa nema onog klsičnog fiderškog pecanja da počne sitno pa sve krupnije.
Probao sam raskuvanim ambarcem da privučem krupniju ribu,baš iz razloga što smuđarac uporno dolazi na šećerac. Rezultat je više nego slab,šećerac ispušta sok, veoma brzo privlači krupniju ribu na spot. Ambarcu cenim da bi trebalo mnogo više vremena,a vremena sve manje imam. Drugo, šećerac mnogo brže prolazi kroz digestvni trakt,sitna riba ga lakše jede pa se pravi veća gužva na spotu,pa je to signal krupnijoj da se nešto dešava. Koleteralna šteta je smuđarac,tako da od ultimativnog mamca do propasti je linija tanka. Jedino što mi pada na pamet je količina,Balansirati količinom ovog preko potrebnog sastojka hrane,ne preterati sa dodavanjem istog. Kao što je mnogo puta napisno,početi stidljivo,sa manjom količinom,pa se prilagoditi situaciji. U vodu (reku,jezero) uvek možemo dodati,teško da možemo izvaditi.
imam zenu kao mrenu

Van mreže miki no swear

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 354
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #5 poslato: Septembar 17, 2015, 11:10:22 pre podne »
Meni takođe liči kao da je neko noć pre operisao (što Kiki već reče). Prosto ne mogu da verujem da 8 štapova u vodi sa različitim hranama ne dobije ni jednu jedinu babu koje je prethodni dan bilo.
Što se malera tiče, ja ove godine skoro ni ripčeta nisam imao valjanog tako da ne isključujem ni sebe kao uzrok  .... mada ni ostali nisu cvećke, srećne zvezde, ...  haha

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2014
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #6 poslato: Septembar 17, 2015, 11:41:38 pre podne »
Naravno, ne smemo zaboraviti ni treću mogućnost. Riba je kupljena na pijaci, a kad su kolege stisle da se ide na pecanje, morao je da se drži priče i da ih povede.

Cela ova tema je da bi se podkrepila originalna priča  haha haha haha
« Poslednja izmena: Septembar 17, 2015, 11:47:41 pre podne zankiki »

Van mreže dragan2006

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 501
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #7 poslato: Septembar 17, 2015, 15:29:59 posle podne »
Tamiš je zbog brana zajeban za prognoziranje rada ribe.Dovoljno je da noću otvore branu na par sati i ...
On je priča za sebe, a i na Savi mi se dašavaju identične stvari.Provalio sam da riba radi stalno rano izjutra i uveče pa radi i tokom noći jer se peš povuče.A što se dana tiče, to se nikad ne zna ! guza

Van mreže obradmiki

  • Premium Member
  • ***
  • Poruke: 102
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #8 poslato: Septembar 17, 2015, 22:30:30 posle podne »
Ma moz da pricate sta hocete, ja kad procitam adijev tekst i ne samo njegov  ispunim dusu i srce kao da sam bio tamo sa njima,to je nesto ,nesto neobjasnjivo sto samo mi ribolovci osecamo.A da li je prica istinita? Pa istina je negde tamo... thumbup
miki

Van mreže zoran022

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 260
Odg: Dan 1. VS dan 2. iliti nebo i zemlja
« Odgovor #9 poslato: Septembar 21, 2015, 20:34:32 posle podne »
Nisam ni dovoljno pametan a ni dovoljno iskusan u feeder ribolovu da bih mogao onako iz prve da pogodim šta bi mogao biti razlog za takvu razliku između 1. i 2. dana. Mogu samo da nagađam kao i sam autor ovog zanimljivog teksta  :)
Ja sam malo analizirao svoja iskustva po tom pitanju od prošle i ove godine i došao do nekog zaključka da je kod mene potpuno suprotno u najvećem broju slučajeva. Međutim, kod mene je i situacija sasvim drugačija. Naime, pecao sam, a i dalje pecam, isključivo sa brodića od skoro 9m dužine, i nigde nisam odlazio sa mesta nakon 1. dana pecanja. Takođe, pecam isključivo na rekama, Dunav i nešto malo Tisa i još manje kanali DTD. Na zatvorenim vodama sam pecao samo jednom i to na nekom jezeru ''Beli kamen'' gde više nikada neću otići. 2. dan pecanja sam samo nastavljao gde sam stao 1. dana. Ista prihrana, isto hranjeno mesto, ista udica i predvez ... Dakle sve isto kao prethodni dan, samo što je rezultat gotovo uvek vidno bolji nego 1. dana. U tom prvom danu se dešava slično kao i kod autora teksta, stim što ja u popodnevnom vremenu prestajem da pecam fiderom i prelazim na drugu tehniku pecanja. Uvek na to hranjeno mesto i malo nizvodno od njega zabacujem neke od mamaca za smuđa, sa klasičnim dubinkama. Neretko baš sa tog hranjenog mesta dignem pokojeg smuđarka a dok je još vidno vreme neizostavni su bandari, vrlo često pokrupniji. Rano ujutro, uvek u samo svitanje, nastavljam pecanje dubinkama, na isti način kao prethodnog dana. I tu se zna zalomiti neki smuđarak a ređe i somče. Tek kada Sunce malo odskoči, sklanjam dubinke i nastavljam fiderom. Obično mi ostane malo prihrane od prvog dana i samo nastavim. Kada je potrošim, napravim novu, često istu ako dobro krene ili promenim ako nastavak nije baš najbolji. U tom početku se pojavi par peševa i odmah zatim kreće bela kakva je bivala tokom 1. dana, često i krupnija. Jedino što radim jeste da pokušavam da dužinom predveza, veličinom mamca i promenom oblika i veličine udice, selektujem krupnije komade ako je to moguće. I taj 2. dan bude najčešće bogatiji ulovom od 1. dana.
Naravno da ima slučajeva kada se nešto bitno promeni, bilo to vodostaj, vetar, pritisak ili vreme kao meteorološka pojava, ali ni tada ta razlika između 1. i 2. dana nije toliko drastična. I, samo da napomenem, da ja najčešće pecam 3 ili 4 dana u ''komadu'', izbegavajući vikende.