Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad  (Pročitano 4335 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« poslato: Jul 12, 2015, 06:49:46 pre podne »
Pozdrav drustvo,

u subotu, 11/07/2015, nasa mala posada krenula je put Djerdapa. Teorijski sam sve pripremio za ovaj ne mali put, i ne malu avanturu, a za praksu - videcemo. Petak nam je prosao delom na poslu, a do ponoci u pakovanju - u dve ture smo odneli na nas brodic sve sto smo mislili da nam treba za ovu akciju.

Kako sam proslog krstarenja jos nisam napisao izvestaj, a kako mi se cini ni necu, jer kad prodje malo vremena, i emocije se ohlade, tesko ih je vratiti da bi se napisalo kako treba, probacu da izvestaje ovde pisem svakodnevno, u vidu dnevnika, a da ih samo posle povratka dopunim sa slikama iz aparata. Aparat je u Jasninim rukama, i ona stalno skljoca, a meni bi sad oduzimalo previse vremena da svaki dan prebacujem slike na laptop.

Znam, mnogi bi sad rekli, u malim si vodama trenutno, sedaj na gumenjaka, varalicarca u ruke i juri smukija. Nekako mi se neda. Kuckam ovde dnevnik, pijem kafu i rakiju, slusam pticice i cekam da izadje sunce (da, malopre je i kisa padala, iako je u najavi samo sunce), a predmnom je jos 15 dana plovidbe. Bice vremena za pecanje.

Unapred se izvinjavam kolegama iz administracije foruma na greskama u pisanju jer nisam navikao na laptop, kao i na nepostojanje nasih znakova.... Tako je kako je. Idemo onda redom.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #1 poslato: Jul 12, 2015, 07:05:17 pre podne »
11/07/2015

Sat zvoni u 5. Uf... Za ovakve stvari mi nikad nije tesko da ustanem, ali sinocne pakovanje i leganje posle ponoci su uzeli svoje. No bilo kako bilo, negde oko pola 7 smo upalili motor i lagano isplovljavamo iz marine Dunavac na ribarskom ostrvu. Sva tenzija koja je postojala pri pakovanju nestaje. Sta smo zaboravili - zaboravili smo. Sada je gotovo. Spustamo se na laganom gasu niz poznate predele. Strand, marina kod Danubiusa. Konstatujemo da je Kiki jos na vezu i da nije isplovio na poznato mesto gde smo skoro svaki vikend. Nema veze, uskoro ce. Oficirac, Sremski Karlovci, Cortanovci. Sve predeli do kojih cesto idemo, i do kojih nam treba dosta vremena, kad idemo na vikend izlete. Eto kako je vreme relativno. Sada, kada imamo pred nama 16 dana plovidbe, i udaljenu destinaciju, nekako sve to prolazi za cas. Most kod Beske, Krcedinska ada... Destinacija je Tisa.

Ulazimo u Tisu svega 500 metara, i na sidru se malo kupamo i odmaramo. Dok smo u vodi pored naz prolazi preko 20 brodica, mahom sa BG oznakama. Nesto sam propustio, nemam pojma o kojoj se regati radi. U vodi sam pa ne mogu da ih uslikam, a ima bas zanimljivih brodica.

Nastavljamo dalje, prolazimo Belegis. Pesak je napolju, ceo sprud. Uteftereno jos jedno mesto gde treba svratiti u povratku. Mada, toliko lepih mesta vidimo, da ce nam za nazad trebati jos jedan godisnji. Svracamo na ostrvo kod novog mosta za Borcu, jer nam tamo trenutno boravi prijatelj sa svojim brodom. Provodimo lepo popodne, i 2 sata pred mrak krecemo dalje. Cilj su male vode - hocemo da danas preplovimo sto vise, i sto pre stignemo do Srebrnog jezera. Dalje vec mozemo kako hocemo.

Kao sto nam je kolega MishaD sa nauticarskih foruma lepo rekao, ulaz u male vode sa desne strane, 3 metra dubine na ulazu. Uvek mi je malo frka kad ulazim u nepoznati dunavac, ume da bude sprudova i plicaka. Hocemo da parkiramo uz ostrvo, i na karti vidim pri sredini jednu spoljnu krivinu gde je i dubina sigurno veca. Plovimo lagano na leru kroz dunavac, koji je stvarno prelep. Taman tu gde smo planirali da stanemo srecemo poznato lice - Aka je vec na sidru. Silazimo malo nize, koliko je kulturno da ga ne remetimo svojim prisustvom, moja umorna posada odmah leze, a meni se ne da. Toliko je lepo da jos malo sedim na terasi i citam knjigu, ali e uspevam dugo. A u dunavcu tisina, kao retko gde. Ni talasica, ni zvuka.... zzzzzzz

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #2 poslato: Jul 13, 2015, 11:15:49 pre podne »
12/07/2015

Kada smo sinoc pristajali na sidro za spavanje, doviknuo sam Aki u prolazu da cemo ujutru da pijemo kafu. Kako po navici ustajem rano, nisam hteo da budim i njega, strpljivo sam sacekao do pola 8 da mu pustim sms. Nema odgovora. Kako ni na brodu nisam video znake zivota, mi smo doruckovali, popili kafu, kupali se... Oko 10 dobijam odgovor od ranoranioca, da ce da dodje po nas. Kako smo vec hteli da krenemo, svratili smo na "kratko". Jedna rakija, druga, treca... Nadam se da mi domacin nije broja, jer ja nisam. Samo cu reci da smo krenuli nesto iza podneva. Svracamo na Moravu na kupanje i u Kostolac na spavanje.

Van mreže dare

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 703
  • Pametniji, ne popuštajte više...propadosmo načisto
    • Feeder Fishing Team
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #3 poslato: Jul 13, 2015, 11:27:29 pre podne »
Moram da napravim malu digresiju ovom predivnom dnevniku... NISI BACIO VARKU, bar sa broda, DOK SI BIO U MALIM VODAMA!?!?  eek eek eek eek

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #4 poslato: Jul 13, 2015, 16:25:22 posle podne »
Jos ga nisam ni raspakovao... Ima dana, ponovices se i ti pa ces videti... Rakija, kafa, mir, tisina...

Mada, koliko te znam, ti ujutru ne bi mogao da pokrenes brod. Kad bi proveravao sta je, nasao bi zaglavljenog smudja u elisi, u usisu, jednog na krovu i jednog u tiganju... lol

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #5 poslato: Jul 14, 2015, 07:13:37 pre podne »
13/07/2015

Nesto pred jutro, Jasna me budi. Nesto pisti! Pa iskljuci ga sta god da je... Ustajem da vidim sta se desava, i vidim da pisti sonar koji sam zaboravio da iskljucim. Podesen je da me upozorava ako dubina padne a manje od 2 metra pod kobilicom (posto je sonda u dnu kobilice, realno oko 2.7 metara). Kada smo se namestili u Kostolackom dunavcu za spavanje, dubina je bila nesto preko 2 metra, i na sonar sam potpuno zaboravio. Da li je pala voda, ili nas je vetar gurnuo u malo plice ne znam, ali eto...

Kako je vec svitalo, i nije mi se vise spavalo, odlucujem nastaviti put. Kad smo krenuli, Jasna takodje ustaje, naravno, sa fotoaparatom. Napravila je neke izvanredne slike dok prolazimo pored ade Zilave, Cibuklije, Rama... Iako je jutro mirno i bez vetra, kod Rama pocinje i vetar i talasi. Duva juzni vetar i u desni bok dobijamo solidne talase, ali daleko od bilo cega zabrinjevajuceg. Prolazimo Ram, i krecemo juzno prema Zatonju, gde nam talasi idu u pramac, i imaju sigurno pola metra, ali opet, nista zabrinjavajuce. Mogu samo da zamislim kako izgleda kad se ovde stvarno razduva kada je ovako po mirnom danu. Stizemo na Srebrno Jezero, nalazimo mesto u marini i idemo u obilazak. Usput srecem kolegu nauticara Zorana, koji je tu sa svojom jedrilicom.

U fotoaparatu su odlicne slike, bez kojih kapiram da ovaj dnevnik i nije nesto. Medjutim, trenutno mi je komplikovano da ih prebacujem u laptop, uploadujem preko mobilne mreze i ostalo. Time cu se pozabaviti kad se vratimo.

Posle obilaska, Zoran predlaze da malo jedrimo, iako se vetar bas razduvao u toku dana. Zoran ladan ko spricer, a ja vise puta siguran da se prevrcemo. Bio mi je to prvi put na jedrilici, i neverovatno je iskustvo kad se onako nagne na stranu. Posle smo se druzili i kod mene i kod njega, malo mi je pricao o putu koji me ceka kroz klisuru, gde, sta, kako...

Najbolja stvar kod ovakvih putovanja je sto se planovi sa pocetka menjaju u hodu. Drugi dan smo planirali da krenem rano sa Malih voda, a krenuli smo popodne. Planirali smo da se zadrzimo dan na Srebrnom jezeru, ali smo sinoc doneli odluku - ostajemo i sutra... Tako da, evo, probudio sam se, pijem rakiju, kuckam dnevnik i danas ne plovim!
« Poslednja izmena: Jul 31, 2015, 08:34:56 pre podne zankiki »

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #6 poslato: Jul 16, 2015, 07:04:33 pre podne »
15/07/2015

Prethodni dan preskacem, jer nema veze sa krstarenjem. Proveli smo ga na Srebrnom jezeru, kupajuci se, kuvajuci, ili u aqua parku...

Ustajemo rano, kao i svaki dan. Ja se obicno budum nesto posle 5, posto rano i legnemo i sasvim je dovoljno. Sinoc smo sve pripremili za put, i onako sanjim palim motor i krecemo. Najavili su za kasnije malo jaci vetar, ali jutro je mirno, a Dunav kao ogledalo.

Napredujemo lagano prema Golubcu. Benzina jos imamo sasvim dovoljno iz Novog Sada, ali posto je u Golubcu blizu pumpa odlucujemo stati. Zoran nam je pre rastanka preporucio i dobar burek u blizini marine - tako da nije bilo dileme da li se zaustavljamo. Do Golubca smo presli oko 230km i potrosili 65 litara benzina. Iskreno, mislio sam da cemo dosta brze ici nizvodno, ali kao sto sam napisao, Dunav nize od Belegisa vec usporava, a ispod Smedereva bukvalno stoji. Bar cemo brzi ici nazad, sto nam omogucava da produzimo odmor u ovo delu za dan ili dva.

Marina je odlicna, ali ne mozemo da se privezemo kod pumpe jer nemamo nekakvu gumu koju bi podbacili izmedju broda i kamena (jedna od retkih prilika kad zalim za metalnim brodom), vec se vezujemo sa desne strane, za mol. Odlazim sa 3 kante po 25 litara na pumpu, a Jasna i Dejan po burek. Pitam pumpadziju da li ima neka kolica i bravo - imaju. Ne moram da teglim u rukama iz 3 puta.

Njupamo burek na obali, dok gledam kolege feederase kako se bore sa sitnom deverikom. Gledam malo pazljivije, i vidim da sem koriscenja feeder stapova, i nemaju mnogo veze sa ovom tehnikom. Krecemo dalje. Odusevljenje polako raste dok prolazimo pored Golubacke tvrdjave, a dubine rastu na 20-30 metara. Pejzayi su stvarno prelepi, i jedva cekam da obogatim ovaj dnevnik i slikama. Jasna je provodila vreme na pramcu i igrala se apraratom kao i celog ovog putovanja. Ulazimo u Gospodjin vir, tesnac koji je dugacak oko 10km, i prvi put vidim dubinu od 70 metara. Bili smo igrom slucaja tako postavljeni da je bukvalno voznja 10 metara leva ili desno pravila razliku sa 20 na 70 metara dubine. Ala bi se ribolovci ovome obradovali.

Gasim motor i malo se spustamo i kupamo. Prolazimo rt Greben, i severozapadni vetar koji se poprilicno razduvao sada prema Milanovcu pravi vec ozbiljne talase, ali daleko od opasnih. Prolazimo Milanovac i uplovljavamo u Porecku reku. Ja sam bio zadivljen ambijentom, cistom vodom i mirom koji tamo vlada. Obaramo sidro u blizini plazice gde Dejan odmah nalazi drustvo, a mi provodimo vreme u kupanju i voznji camcem. Za ujutru planiramo voznju gumenjakom uzvodno koliko se moze, otici na kafu do sela Mosne, kod Mikija - koga smo upoznali na plazi i koji nam je doneo lubenicu iz Milanovca. Hvala mu!

Za sada smo svaki dan putovanja sretali ili upoznavali nove ljude, cije mi je drustvo jako prijalo. Neke znam sa foruma (Aka, Zoran, Joji smo samo mahnuli), neke iz zivota, a neke smo upoznavali u hodu. Svako poznanstvo je novo iskustvo i novo bogatstvo.

Evo sedim ujutru, pijem rakijicu, sledi dorucak, pa voznja gumenjakom. Svaki cas je neki raub na povrsini, pa danas definitivno rasklapam stapove.


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #7 poslato: Jul 20, 2015, 08:56:52 pre podne »
16/07/2015

Rano budjenje i ispijanje kafe. Sedamo u gumenjaka i krecemo prema samom uscu Porecke reke, posto brod ispod mosta ne moze da prodje. Udaljeno je oko 4-5km od mesta gde smo usidrili brod. Klizimo lagano uz Porecki zaliv, koji se lagano suzava, dok verni johnson 4ks stoicki gura. Priroda je jednom recju PRELEPA.

Stizemo kod Mikija, cija se kuca nalazi odmah uz porecku reku, ali tu na par stotina metara od samog usca. Domacinski nas docekuje sa kafom, rakijom i DORUCKOM. Da, dobili smo i dorucak, a ne znamo se ni 24 sata. Vlaske palacinke - lokalni specijalitet, odlicnog ukusa. Zaseli smo malo duze, i vracamo se do broda oko podne. Ostatak dana provodimo u pravljenju rostilja, u druzenju sa Mikijem koji je vozio Jasnu do Milanovca u kupovinu, i na relaciji brod - plaza - ladno pivo.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #8 poslato: Jul 20, 2015, 09:10:29 pre podne »
17/07/2015

Danas nam se desio prvi peh na putovanju. Proudili se, krenuli da kuvamo kafu i shvatimo da nam je nestalo plina. Kako oba frizidera rade na plin, kao i sporet, jasno je da je to ozbiljan problem. Ja sam sa svoje strane predpostavio da ga imamo dovoljno, ustvari nisam dovoljno razmislio o tome inace bih shvatio da ga nece biti. Ta velika boca nam je vec radila 8 dana na putovanju Tisom, kao i nekoliko vikenada po 2 dana. Znaci da je izgurala 20 dana da rade 2 frizidera i kuvanje. Organizujemo se za autobuski prevoz iz Novog Sada za Milanovac za sutra ujutru. U medjuvremenu sve stavljamo u jedan frizider koji stavljamo da radi na struju preko invertera. Kako smo danas planirali sici do Tekija i spavati na hajduckoj vodenici, moramo da menjamo planove, posto ujutru stize boca. Odlucujemo sve obaviti u jednom danu i vratiti se uvece u Porecku reku.

Krecemo nizvodno i prolazimo definitivno najlepse delove Dunava koje sam do sada video. Kako bi pogresili da smo ostali pri mojoj prvobitnoj ideji i isli samo do Porecke reke! Veliki kazan, mali kazan...  Najveca dubina koju sam video je 76 metara. Plovimo na 15 metara od obale (tj. stene) a ispod nas dubina 50 metara! Priceless... Prolazimo hajducku vodenicu, gde se par ladja lagano ljuljuska. Sa leve strane nas iznenadjuje statua Decebela, za koju nismo ocekivali da je bas toliko velika, i nekako zastrasujuca. Sledeca je Trajanova tabla, kojoj prilazimo na metar, bacamo pogled na Tekije, ali zbog stiske sa vremenom se ne zadrzavamo. Vracamo se na hajducku vodenicu i provodimo popodne lenjo se ljuljuskajuci na talasima koje Rumunski gliseri prave sa druge strane. Oni voze turiste do neke pecine. Imali smo ideju da skinemo gumenjaka i infiltriramo se medju njih da vidimo pecinu, ali ipak to nismo uradili. Da ne pravimo incident, mada policiju nigde nismo videli.

Sledi povratak pred mrak. Kad bih nasao neki posao koji mogu da radim sa broda, ziveo bih na njemu u Poreckoj reci 9 meseci u godini. Stvarno je PRELEPO.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #9 poslato: Jul 20, 2015, 09:16:42 pre podne »
18/07/2015

Danas se nastavljaju pehovi. Ali krenimo redom. Bocu smo pokupili i namestili. Krecemo uzvodno, i za nekih 6 sati prelazimo deonicu Porecka - Golubac. Veci deo vremena smo imali neverovatne brzine za uzvodnu plovidbu, da bi pred kraj naglo usporili, verovatno su otvorili branu. Da ne opsijem opet predele kroz koje smo vec prolazili, uzivali smo u svakom momentu. Trudio sam se da upijem svaki detalj sa ove ture.

Predvece stizemo u Golubac i pri prakiranju ostajem bez pogona. Siguran sam da je pukao stift na osovini, i posto sam umoran, ostavljam popravku za ujutru, a mi idemo da prosetamo i nadjemo sladoled i hladnu limunadu. Seli smo na kej, gde sam malo i zadremao, pa se vravamo na brod. Na Dunavu su ogromni talasi, tako da se i u marini dobro ljuljamo, sto nam ne smeta, ali zato zabe razbijaju.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #10 poslato: Jul 20, 2015, 09:41:11 pre podne »
19/07/2015

Budim se oko 6, i odmah krecem da menjam stift u osovini. Dizem poklopac na patosu, i ono sto vidim me ostavlja sledjenog. Pukla je sama osovina! Na mestu gde stift prolazi kroz nju je pukla. Ne vidim kako bi to mogli da resimo bez vadjenja broda - po meni, mora da se vadi osovina, a da bi se ona izvadila mora da se demontira kormilo... Hocu da zovem mog majsotra da pitam za savet, ali ipak cekam do 8 da ga budim jer je nedelja.

Razgovor sa njim me malo smiruje. Savetuje mi da izvadim polomljeni deo osovine, probusim nesto nize kroz kopcu i osovinu rupu za novi stift, umesto prohromskog od 8mm, da stavim celicni sraf od 6mm, vozim oprezno, i da bi trebalo da stignem kuci. Samo mi treba burgija kojom mogu da busim prohrom. Samo. U Golubcu nedeljom. Jasna i Dejan odlaze taxijem na Srebrno jezero, gde Jasna nalazi telefon od gospodina Bate, koji dolazi do broda sa alatom, i za pola sata je sve reseno. Rupa izbusena, napravljeno i par rezervnih stiftova od imbusa 6mm, kvalitet 8.8. Trebalo bi da drze.

Palim brod, ubacujem u brzinu... Idemoooo... Cini mi se da se osovina malo trese, ali mozda je i oduvek tako, samo sto je nisam zagledao. Stizem na Srebrno jezero predvece. Ostacemo ovde jos jedan dan,  a onda krecemo lagano uzvodno. Naravno, vise necu uzivati u odmoru kao pre, stalno cu da osluskujem sta se dogadja u motoru. Valjda ce biti ok!

Moram da pohvalim Batu koji je dosao nedeljom, sredio mi problem, a nije me odrao. Takode i osoblje Adam Petrol pumpe u Golubcu, koje nam je dalo struju, ponudilo svoj alat i sve sto mogu da pomognu. Takodje, posto nisam mogao da pristanem na kamen kod pumpe nego sa druge strane marine, pozajmili su mi kolica da kanistere ne teglim u rukama.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #11 poslato: Jul 25, 2015, 19:33:07 posle podne »
20/07/2015

Ceo dan provodimo u kupanju na jezeru i aqua parku. Poslepodne je kisa padala nekoliko puta, ali nije uspela nista da ohladi. Voda je takva da u njoj provodimo preko pola dana.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #12 poslato: Jul 25, 2015, 19:42:22 posle podne »
21/07/2015

Budim se rano, rano i krecemo. Oko 6 isplovaljavamo sa Srebrnog jezera. Prolazimo Ram, kod koga je Dunav retko miran. Ulazim u Gajski dunavac po savetima koje sam dobio na forumu, i lako stizemo do plaze RAJ.

Tamo zaticemo kolegu Ronca sa veselom ekipom. Tu kolicinu pozitivne zajebancije u jedinici vremena je tesko zamisliti. I oni su krenuli na Djerdap, ali za tu avanturu su uspeli odvojiti mesec i po dana. Svaka cast na tome, t je pravo uzivanje. Nije ni nama lose, ali smo stalno bili u trci i grcu, dok oni to uspevaju da odrade na pravi nacin. Stigli su do prve kafane i tamo su vec danima. Rucamo zajedno i popodne idemo do jezera gde se vadi ugalj na kupanje. Nazalost, nase ograniceno vreme nas tera da predvece krenemo dalje.

Pri kretanju nam puca nas pravljeni stift. Stavljam drugi, i sada imamo jos jedan u rezervi. Ako i taj pukne, vozicemo na poslednjem, a to nikako ne zelim. Cujem se sa Daretom, i on se prihvatio izazova da nam spremi par stiftova i pripremi sta nam treba od hrane i pica i doceka nas na malim vodama. Kada je to reseno, mogu mirnije da idemo dalje.

Izlazimo na Dunav, i pred mrak stizemo do Smedereva. Ulazimo u dunavac iza smederevske ade, sidrimo se i provodimo mirnu noc.
« Poslednja izmena: Jul 25, 2015, 19:48:24 posle podne zankiki »

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #13 poslato: Jul 27, 2015, 09:31:47 pre podne »
22/07/2015

Stajemo kod Grocke, iza ade koja se simpatično zove Goli Đoka. Doručak i jutarnje kupanje. Skoro celog putovanja nas prati lepo vreme koje, sa visokim temperaturama. Dunav je negde oko 27 stepeni, pa se čovek ne može ni valjano rashladiti, nego smo po ceo dan u vodi.

Nastavljamo do Bele stene, plaže na ostrvu koje deli velike od srednjih voda. Provodimo popodne na sidru, i na obali praćakajući se po plićaku. U restoranu "bela stena" lepo ručamo, moji meso, a ja riblju čorbu, i to odličnu. Predveče ulazimo u male vode. Dolazi Dare i donosi toliko čekane štiftove. Uz ladno pivo, rakiju i razgovor vreme brzoi prolazi i već je mrak kad sam ga gumenjakom vratio na mesto gde je parkirao.




Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #14 poslato: Jul 27, 2015, 09:43:22 pre podne »
Narednih dana nastavljamo uzvodno. Ujutru isplovljavamo iz malih voda koje su lepo ušuškane, tako da nismo ni primetili da se košava baš razduvala. Ali zato već kod Pančevačkog mosta imamo najveće talase na ovom putovanju koji nas još satima smaraju dok nas stižu od nazad. Stižemo do Belegiških ada, koje su odlično zaklonjene od košave, i provodimo tu ostatak dana. Gumenjakom idemo do gornjeg dela velike ade, gde je pesak izašao kilometrima. Ujutru stižemo do ostrva kod Čortanovaca, i prvodimo tamo deo dana kupajući se i spremajuću hranu. Nastavljamo dalje i nalazimo se sa Goranom (Kiki), sa kojim smo odlučili provesti jedan dan, ali na kraju provodimo tri. Goran je kuvao riblju čorbu, pravio se roštilj... Uživalo se. Ostali bi i još, ali već je bila nedelja, a u ponedeljak, zna se... Posao.