Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad  (Pročitano 4115 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže arsa

  • Početnik
  • *
  • Poruke: 16
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #15 poslato: Jul 28, 2015, 07:59:58 pre podne »
Bravo za izveštaj.  clap

...Sada još i slike.   :)

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #16 poslato: Jul 29, 2015, 08:42:51 pre podne »
Pa gde si Arso. Biće i slike. Savatala me bolest, lomi mi kao grip što radi.
I juče i danas sam zaspao oko 20h i spavao do jutra. Bar je sačekalo da se vratim.
Predzadnji dan sam isekao petu na (valjda) školjku. Duboko do bola. Ni to nikako da zaraste.
A oko kuće džungla, trava do pojasa. Bitno da je izveštaj napisan, kada prodje neko vreme teško je to odraditi.
Verujem da ću večeras da postavim slike. Ima ih gomila.

Van mreže slobodans

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 319
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #17 poslato: Jul 29, 2015, 09:27:10 pre podne »
Divna avantura

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #18 poslato: Jul 30, 2015, 21:37:24 posle podne »
Malo ću da se ponavljam, ali sa slikama

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #19 poslato: Jul 30, 2015, 21:37:45 posle podne »
11/07/2015

Sat zvoni u 5. Uf... Za ovakve stvari mi nikad nije tesko da ustanem, ali sinocne pakovanje i leganje posle ponoci su uzeli svoje. No bilo kako bilo, negde oko pola 7 smo upalili motor i lagano isplovljavamo iz marine Dunavac na ribarskom ostrvu. Sva tenzija koja je postojala pri pakovanju nestaje. Sta smo zaboravili - zaboravili smo. Sada je gotovo. Spustamo se na laganom gasu niz poznate predele. Strand, marina kod Danubiusa. Konstatujemo da je Kiki jos na vezu i da nije isplovio na poznato mesto gde smo skoro svaki vikend. Nema veze, uskoro ce. Oficirac, Sremski Karlovci, Cortanovci. Sve predeli do kojih cesto idemo, i do kojih nam treba dosta vremena, kad idemo na vikend izlete. Eto kako je vreme relativno. Sada, kada imamo pred nama 16 dana plovidbe, i udaljenu destinaciju, nekako sve to prolazi za cas. Most kod Beske, Krcedinska ada... Destinacija je Tisa.

Ulazimo u Tisu svega 500 metara, i na sidru se malo kupamo i odmaramo. Dok smo u vodi pored naz prolazi preko 20 brodica, mahom sa BG oznakama. Nesto sam propustio, nemam pojma o kojoj se regati radi. U vodi sam pa ne mogu da ih uslikam, a ima bas zanimljivih brodica.

Nastavljamo dalje, prolazimo Belegis. Pesak je napolju, ceo sprud. Uteftereno jos jedno mesto gde treba svratiti u povratku. Mada, toliko lepih mesta vidimo, da ce nam za nazad trebati jos jedan godisnji. Svracamo na ostrvo kod novog mosta za Borcu, jer nam tamo trenutno boravi prijatelj sa svojim brodom. Provodimo lepo popodne, i 2 sata pred mrak krecemo dalje. Cilj su male vode - hocemo da danas preplovimo sto vise, i sto pre stignemo do Srebrnog jezera. Dalje vec mozemo kako hocemo.

Kao sto nam je kolega MishaD sa nauticarskih foruma lepo rekao, ulaz u male vode sa desne strane, 3 metra dubine na ulazu. Uvek mi je malo frka kad ulazim u nepoznati dunavac, ume da bude sprudova i plicaka. Hocemo da parkiramo uz ostrvo, i na karti vidim pri sredini jednu spoljnu krivinu gde je i dubina sigurno veca. Plovimo lagano na leru kroz dunavac, koji je stvarno prelep. Taman tu gde smo planirali da stanemo srecemo poznato lice - Aka je vec na sidru. Silazimo malo nize, koliko je kulturno da ga ne remetimo svojim prisustvom, moja umorna posada odmah leze, a meni se ne da. Toliko je lepo da jos malo sedim na terasi i citam knjigu, ali e uspevam dugo. A u dunavcu tisina, kao retko gde. Ni talasica, ni zvuka.... zzzzzzz

Prolazimo Karlovce



Stižemo do Beške



Usput se zanimamo florom i faunom



Tisa - gomila nekih brodića, Jasna je ipak slikala dok sam se kupao



Tisa - još brodića



Ona tamo a mi vamo



Sa Mikšom na ostrvima kod Kineskog mosta, lepo popodne i lepo mesto



Predveče prolazimo Lido



Srećemo neke čudne sprave



I stižemo na male vode



Dok moji vole da upale TV, ja uglavnom ovako završavam dan


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #20 poslato: Jul 31, 2015, 08:26:25 pre podne »
12/07/2015

Kada smo sinoc pristajali na sidro za spavanje, doviknuo sam Aki u prolazu da cemo ujutru da pijemo kafu. Kako po navici ustajem rano, nisam hteo da budim i njega, strpljivo sam sacekao do pola 8 da mu pustim sms. Nema odgovora. Kako ni na brodu nisam video znake zivota, mi smo doruckovali, popili kafu, kupali se... Oko 10 dobijam odgovor od ranoranioca, da ce da dodje po nas. Kako smo vec hteli da krenemo, svratili smo na "kratko". Jedna rakija, druga, treca... Nadam se da mi domacin nije broja, jer ja nisam. Samo cu reci da smo krenuli nesto iza podneva. Svracamo na Moravu na kupanje i u Kostolac na spavanje.

Ujutru prolazimo Smederevsku adu, svratićemo u povratku




Skalamerija




Ulazimo u Moravu




Priroda je prelepa




Jedna umetnička




Gledamo Noleta, uzima titulu!!!




Isplovljavamo, idemo dalje, Kostolac je cilj




Srećemo razna čudovišta




Dok sunce pada, veče lagano stiže




...




Stižemo u Kostolački dunavac




Prelepi zalasci sunca, ali ja ipak više volim izlaske




Sidro bačeno, možemo na spavanje!


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #21 poslato: Jul 31, 2015, 08:53:06 pre podne »
13/07/2015

Nesto pred jutro, Jasna me budi. Nesto pisti! Pa iskljuci ga sta god da je... Ustajem da vidim sta se desava, i vidim da pisti sonar koji sam zaboravio da iskljucim. Podesen je da me upozorava ako dubina padne a manje od 2 metra pod kobilicom (posto je sonda u dnu kobilice, realno oko 2.7 metara). Kada smo se namestili u Kostolackom dunavcu za spavanje, dubina je bila nesto preko 2 metra, i na sonar sam potpuno zaboravio. Da li je pala voda, ili nas je vetar gurnuo u malo plice ne znam, ali eto...

Kako je vec svitalo, i nije mi se vise spavalo, odlucujem nastaviti put. Kad smo krenuli, Jasna takodje ustaje, naravno, sa fotoaparatom. Napravila je neke izvanredne slike dok prolazimo pored ade Zilave, Cibuklije, Rama... Iako je jutro mirno i bez vetra, kod Rama pocinje i vetar i talasi. Duva juzni vetar i u desni bok dobijamo solidne talase, ali daleko od bilo cega zabrinjevajuceg. Prolazimo Ram, i krecemo juzno prema Zatonju, gde nam talasi idu u pramac, i imaju sigurno pola metra, ali opet, nista zabrinjavajuce. Mogu samo da zamislim kako izgleda kad se ovde stvarno razduva kada je ovako po mirnom danu. Stizemo na Srebrno Jezero, nalazimo mesto u marini i idemo u obilazak. Usput srecem kolegu nauticara Zorana, koji je tu sa svojom jedrilicom.

U fotoaparatu su odlicne slike, bez kojih kapiram da ovaj dnevnik i nije nesto. Medjutim, trenutno mi je komplikovano da ih prebacujem u laptop, uploadujem preko mobilne mreze i ostalo. Time cu se pozabaviti kad se vratimo.

Posle obilaska, Zoran predlaze da malo jedrimo, iako se vetar bas razduvao u toku dana. Zoran ladan ko spricer, a ja vise puta siguran da se prevrcemo. Bio mi je to prvi put na jedrilici, i neverovatno je iskustvo kad se onako nagne na stranu. Posle smo se druzili i kod mene i kod njega, malo mi je pricao o putu koji me ceka kroz klisuru, gde, sta, kako...

Najbolja stvar kod ovakvih putovanja je sto se planovi sa pocetka menjaju u hodu. Drugi dan smo planirali da krenem rano sa Malih voda, a krenuli smo popodne. Planirali smo da se zadrzimo dan na Srebrnom jezeru, ali smo sinoc doneli odluku - ostajemo i sutra... Tako da, evo, probudio sam se, pijem rakiju, kuckam dnevnik i danas ne plovim!

Jutro iznad Žilave





...





I sunce izlazi





Stiže nam i bela ladja





...





...





Prelepo jutro... Nažalst kratko traje i brzo je dan!





Zbog ovakvih trenutaka vredi ustati rano





...





Sunce se diže, a mi nastavljamo





Opet neka čudovišta





Panjevi ispod Čibuklije... Jadan onaj ko ovde zaluta noću ili po oluji!





Dolazimo do Rama





I prolazimo....





Rumunija je preko... Trenutak da izbacimo zastavu





Kod Zatonja naravno talasi...





Što ribare ne ometa... Ima ih na svakom koraku.





Stižemo na Srebrno jezero





Srećemo neke poznate ljude





Isprobavamo neke nove stvari





A uveče koristimo to što smo u civilizaciji


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #22 poslato: Avgust 01, 2015, 08:48:42 pre podne »
14/07/2015

Kako nikog ne zanimaju moje slike kako brboćem po aqua parku i Srebrnom jezeru, evo par slika pejzaža od toga dana...

Malo smo igrali mini golf




Malo posmatrali staru kuku u akciji






I naravno uživali u svakom momentu!





...

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #23 poslato: Avgust 01, 2015, 09:31:44 pre podne »
15/07/2015

Prethodni dan preskacem, jer nema veze sa krstarenjem. Proveli smo ga na Srebrnom jezeru, kupajuci se, kuvajuci, ili u aqua parku...

Ustajemo rano, kao i svaki dan. Ja se obicno budum nesto posle 5, posto rano i legnemo i sasvim je dovoljno. Sinoc smo sve pripremili za put, i onako sanjim palim motor i krecemo. Najavili su za kasnije malo jaci vetar, ali jutro je mirno, a Dunav kao ogledalo.

Napredujemo lagano prema Golubcu. Benzina jos imamo sasvim dovoljno iz Novog Sada, ali posto je u Golubcu blizu pumpa odlucujemo stati. Zoran nam je pre rastanka preporucio i dobar burek u blizini marine - tako da nije bilo dileme da li se zaustavljamo. Do Golubca smo presli oko 230km i potrosili 65 litara benzina. Iskreno, mislio sam da cemo dosta brze ici nizvodno, ali kao sto sam napisao, Dunav nize od Belegisa vec usporava, a ispod Smedereva bukvalno stoji. Bar cemo brzi ici nazad, sto nam omogucava da produzimo odmor u ovo delu za dan ili dva.

Marina je odlicna, ali ne mozemo da se privezemo kod pumpe jer nemamo nekakvu gumu koju bi podbacili izmedju broda i kamena (jedna od retkih prilika kad zalim za metalnim brodom), vec se vezujemo sa desne strane, za mol. Odlazim sa 3 kante po 25 litara na pumpu, a Jasna i Dejan po burek. Pitam pumpadziju da li ima neka kolica i bravo - imaju. Ne moram da teglim u rukama iz 3 puta.

Njupamo burek na obali, dok gledam kolege feederase kako se bore sa sitnom deverikom. Gledam malo pazljivije, i vidim da sem koriscenja feeder stapova, i nemaju mnogo veze sa ovom tehnikom. Krecemo dalje. Odusevljenje polako raste dok prolazimo pored Golubacke tvrdjave, a dubine rastu na 20-30 metara. Pejzayi su stvarno prelepi, i jedva cekam da obogatim ovaj dnevnik i slikama. Jasna je provodila vreme na pramcu i igrala se apraratom kao i celog ovog putovanja. Ulazimo u Gospodjin vir, tesnac koji je dugacak oko 10km, i prvi put vidim dubinu od 70 metara. Bili smo igrom slucaja tako postavljeni da je bukvalno voznja 10 metara leva ili desno pravila razliku sa 20 na 70 metara dubine. Ala bi se ribolovci ovome obradovali.

Gasim motor i malo se spustamo i kupamo. Prolazimo rt Greben, i severozapadni vetar koji se poprilicno razduvao sada prema Milanovcu pravi vec ozbiljne talase, ali daleko od opasnih. Prolazimo Milanovac i uplovljavamo u Porecku reku. Ja sam bio zadivljen ambijentom, cistom vodom i mirom koji tamo vlada. Obaramo sidro u blizini plazice gde Dejan odmah nalazi drustvo, a mi provodimo vreme u kupanju i voznji camcem. Za ujutru planiramo voznju gumenjakom uzvodno koliko se moze, otici na kafu do sela Mosne, kod Mikija - koga smo upoznali na plazi i koji nam je doneo lubenicu iz Milanovca. Hvala mu!

Za sada smo svaki dan putovanja sretali ili upoznavali nove ljude, cije mi je drustvo jako prijalo. Neke znam sa foruma (Aka, Zoran, Joji smo samo mahnuli), neke iz zivota, a neke smo upoznavali u hodu. Svako poznanstvo je novo iskustvo i novo bogatstvo.

Evo sedim ujutru, pijem rakijicu, sledi dorucak, pa voznja gumenjakom. Svaki cas je neki raub na povrsini, pa danas definitivno rasklapam stapove.

Krećemo sa Srebrnog jezera rano





Prilazimo Golubcu






Golubac na 12 sati!






Pogled sa Golubačkog keja






Marina... ružnjikava i zatravljena, ali dobro zaklonjena od talasa, što se pokazalo bitnim u povratku






Dunave, Dunave, moje more!






Ovako je na kartama izgledao ulazak u klisuru






Na tvrđavi se radi...





Prolazimo na laganom gasu i upijamo sve što ima da se vidi






...






Jasna vežba ruku






I konačno smo tu... Priroda je fenomenalna...






Dubine rastu...






Jedan od retkih brodića koje smo sreli usput...






Naravno, kako putovati kroz takve predele a ne okupati se...






Ovo ne znam šta je!






Rt greben






Donji Milanovac






Porečka reka - prelepa priroda






Obaramo sidro i uživamo... Neki od nas su odmah našli društvo


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #24 poslato: Avgust 01, 2015, 09:50:02 pre podne »
16/07/2015

Rano budjenje i ispijanje kafe. Sedamo u gumenjaka i krecemo prema samom uscu Porecke reke, posto brod ispod mosta ne moze da prodje. Udaljeno je oko 4-5km od mesta gde smo usidrili brod. Klizimo lagano uz Porecki zaliv, koji se lagano suzava, dok verni johnson 4ks stoicki gura. Priroda je jednom recju PRELEPA.

Stizemo kod Mikija, cija se kuca nalazi odmah uz porecku reku, ali tu na par stotina metara od samog usca. Domacinski nas docekuje sa kafom, rakijom i DORUCKOM. Da, dobili smo i dorucak, a ne znamo se ni 24 sata. Vlaske palacinke - lokalni specijalitet, odlicnog ukusa. Zaseli smo malo duze, i vracamo se do broda oko podne. Ostatak dana provodimo u pravljenju rostilja, u druzenju sa Mikijem koji je vozio Jasnu do Milanovca u kupovinu, i na relaciji brod - plaza - ladno pivo.

Ostavljamo Marissu na sidru i krećemo ka ušću Porečke reke





Plovimo kroz zanimljiv kraj





...





Stvarno ima šta da se vidi






...





...





...





...





Naša mala flota spremna za noć!

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #25 poslato: Avgust 03, 2015, 12:31:47 posle podne »
17/07/2015

Danas nam se desio prvi peh na putovanju. Proudili se, krenuli da kuvamo kafu i shvatimo da nam je nestalo plina. Kako oba frizidera rade na plin, kao i sporet, jasno je da je to ozbiljan problem. Ja sam sa svoje strane predpostavio da ga imamo dovoljno, ustvari nisam dovoljno razmislio o tome inace bih shvatio da ga nece biti. Ta velika boca nam je vec radila 8 dana na putovanju Tisom, kao i nekoliko vikenada po 2 dana. Znaci da je izgurala 20 dana da rade 2 frizidera i kuvanje. Organizujemo se za autobuski prevoz iz Novog Sada za Milanovac za sutra ujutru. U medjuvremenu sve stavljamo u jedan frizider koji stavljamo da radi na struju preko invertera. Kako smo danas planirali sici do Tekija i spavati na hajduckoj vodenici, moramo da menjamo planove, posto ujutru stize boca. Odlucujemo sve obaviti u jednom danu i vratiti se uvece u Porecku reku.

Krecemo nizvodno i prolazimo definitivno najlepse delove Dunava koje sam do sada video. Kako bi pogresili da smo ostali pri mojoj prvobitnoj ideji i isli samo do Porecke reke! Veliki kazan, mali kazan...  Najveca dubina koju sam video je 76 metara. Plovimo na 15 metara od obale (tj. stene) a ispod nas dubina 50 metara! Priceless... Prolazimo hajducku vodenicu, gde se par ladja lagano ljuljuska. Sa leve strane nas iznenadjuje statua Decebela, za koju nismo ocekivali da je bas toliko velika, i nekako zastrasujuca. Sledeca je Trajanova tabla, kojoj prilazimo na metar, bacamo pogled na Tekije, ali zbog stiske sa vremenom se ne zadrzavamo. Vracamo se na hajducku vodenicu i provodimo popodne lenjo se ljuljuskajuci na talasima koje Rumunski gliseri prave sa druge strane. Oni voze turiste do neke pecine. Imali smo ideju da skinemo gumenjaka i infiltriramo se medju njih da vidimo pecinu, ali ipak to nismo uradili. Da ne pravimo incident, mada policiju nigde nismo videli.

Sledi povratak pred mrak. Kad bih nasao neki posao koji mogu da radim sa broda, ziveo bih na njemu u Poreckoj reci 9 meseci u godini. Stvarno je PRELEPO.

Ulaz u veliki kazan





Jasnino omiljeno mesto za plovidbu






...






...






Rumuni čekaju da udju u pećinu sa njhove strane






Pećina






...






Pogled kroz kazan






...






Ko li vozi?






Pejzaži su predivni






...






Čika Decebel






...






Trajanova tabla






...






...






Nemci na hajdučkoj vodenici






A bilo je i naših






Hladili smo se kako smo znali i umeli






Open CPN i karte plovputa su dobitna kombinacija - nisam primetio neke greške






...


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #26 poslato: Avgust 03, 2015, 12:59:26 posle podne »
18/07/2015

Danas se nastavljaju pehovi. Ali krenimo redom. Bocu smo pokupili i namestili. Dok smo to sve sredili već je bilo podne. Krecemo uzvodno, i za nekih 6 sati plovidbe prelazimo deonicu Porecka - Golubac. Usput smo na svakih sat - dva obarali sidro i kupali se, pošto je vrućina bila neverovatna, a nama je zapalo da plovimo popodne. Inače sam se svo vreme trudio da se tako organizujemo da plovimo ili rano ujutru, ili predveče. Veci deo vremena smo imali neverovatne brzine za uzvodnu plovidbu, da bi pred kraj naglo usporili, verovatno su otvorili branu. Da ne opisijem opet predele kroz koje smo vec prolazili, uzivali smo u svakom momentu. Trudio sam se da upijem svaki detalj sa ove ture.

Predvece stizemo u Golubac i pri pristajanju ostajem bez pogona. Siguran sam da je pukao stift na osovini, i posto sam umoran, ostavljam popravku za ujutru, a mi idemo da prosetamo i nadjemo sladoled i hladnu limunadu. Seli smo na kej, gde sam malo i zadremao, pa smo se vratili na brod. Košava se razduvala, na Dunavu su bili baš ogromni talasi, sreća pa smo bili u marini, čak se i tamo finu ljuljalo celu noć. Pošto je dan bio naporan ubrzo smo i pozaspali.


Opraštamo se od Donjeg Milanovca




Stajemo svako malo da se kupamo





Divimo se predelima





Kakva oaza mira





Policija... sretali smo ih jedino ovako





Ulaz u klisuru, sada sa druge strane





IIIIiiii.... izašli. Tuga :(





Neki hvataju zadnje zrake sunca





Malo umetničkih





...





...





Golubačka tvrđava, ovaj put uz zalazak sunca





Sunce kao što rekosmo zalazi





Ribari se vraćaju kući





A neki od nas... pa... Dan je bio dug!




Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #27 poslato: Avgust 13, 2015, 08:31:44 pre podne »
19/07/2015

Budim se oko 6, i odmah krecem da menjam stift u osovini. Dizem poklopac na patosu, i ono sto vidim me ostavlja sledjenog. Pukla je sama osovina! Na mestu gde stift prolazi kroz nju je pukla. Ne vidim kako bi to mogli da resimo bez vadjenja broda - po meni, mora da se vadi osovina, a da bi se ona izvadila mora da se demontira kormilo... Hocu da zovem mog majsotra da pitam za savet, ali ipak cekam do 8 da ga budim jer je nedelja.

Razgovor sa njim me malo smiruje. Savetuje mi da izvadim polomljeni deo osovine, probusim nesto nize kroz kopcu i osovinu rupu za novi stift, umesto prohromskog od 8mm, da stavim celicni sraf od 6mm, vozim oprezno, i da bi trebalo da stignem kuci. Samo mi treba burgija kojom mogu da busim prohrom. Samo. U Golubcu nedeljom. Jasna i Dejan odlaze taxijem na Srebrno jezero, gde Jasna nalazi telefon od gospodina Bate, koji dolazi do broda sa alatom, i za pola sata je sve reseno. Rupa izbusena, napravljeno i par rezervnih stiftova od imbusa 6mm, kvalitet 8.8. Trebalo bi da drze.

Palim brod, ubacujem u brzinu... Idemoooo... Cini mi se da se osovina malo trese, ali mozda je i oduvek tako, samo sto nisam obraćao pažnju. Stizem na Srebrno jezero predvece. Ostacemo ovde jos jedan dan,  a onda krecemo lagano uzvodno. Naravno, više neće biti opuštene vožnje kao ranije, stalno ću da osluškujem šta se dešava u motoru. No, bitno je da se krećemo!

Moram da pohvalim Batu koji je dosao nedeljom, sredio mi problem, a nije me odrao. Takode i osoblje Adam Petrol pumpe u Golubcu, koje nam je dalo struju, ponudilo svoj alat i sve sto mogu da pomognu. Takodje, posto nisam mogao da pristanem na kamen kod pumpe nego sa druge strane marine, pozajmili su mi kolica da kanistere ne teglim u rukama.

Od ovog dana naravno nemam ni jednu sliku, jer mi većim delom nije bilo do slikanja.

Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #28 poslato: Avgust 13, 2015, 08:33:37 pre podne »
20/07/2015

Ceo dan provodimo u kupanju na jezeru i aqua parku. Poslepodne je kisa padala nekoliko puta, ali nije uspela nista da ohladi. Voda je takva da u njoj provodimo preko pola dana. Pedaline, ladno pivo i ostalo...


Van mreže zankiki

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2025
Odg: Krstarenje do Djerdapa - a nadamo se i nazad
« Odgovor #29 poslato: Avgust 13, 2015, 08:46:33 pre podne »
21/07/2015

Budim se rano, rano i krecemo. Oko 6 isplovaljavamo sa Srebrnog jezera. Prolazimo Ram, kod koga je Dunav retko miran. Ulazim u Gajski dunavac po savetima koje sam dobio na forumu, i lako stizemo do plaze RAJ.

Tamo zaticemo kolegu Ronca sa veselom ekipom. Tu kolicinu pozitivne zajebancije u jedinici vremena je tesko zamisliti. I oni su krenuli na Djerdap, ali za tu avanturu su uspeli odvojiti mesec i po dana. Svaka cast na tome, to je pravo uzivanje. Nije ni nama lose, ali smo stalno bili u trci i grcu, nismo nigde mogli da se zadrzimo duze, pogotovo pri kraju putovanja, dok oni to uspevaju da odrade na pravi nacin. Stigli su do prve kafane i tamo su vec danima. Rucamo zajedno i popodne idemo do jezera gde se vadi ugalj na kupanje. Tamo je voda toliko cista, kao da smo na nekom jezeru. Nazalost, nase ograniceno vreme nas tera da predvece krenemo dalje.

Pri kretanju nam puca nas pravljeni stift. Stavljam drugi, i sada imamo jos jedan u rezervi. Ako i taj pukne, vozicemo na poslednjem, a to nikako ne zelim. Cujem se sa Daretom, i on se prihvatio izazova da nam spremi par stiftova i pripremi sta nam treba od hrane i pica i doceka nas na malim vodama. Kada je i to reseno, mogu mirnije da idemo dalje.

Izlazimo na Dunav, i pred mrak stizemo do Smedereva. Ulazimo u dunavac iza smederevske ade, sidrimo se i provodimo mirnu noc.

Opet pored Rama





Uživamo u širini Dunava





Ostavljamo za nama Rumuniju





Nastavljamo uzvodno





Dolazimo do Gajskog dunavca





Stižemo do plaže Raj





Kupanje na jezercetu.... nažalost ne vidi se koliko je čista voda





Pripreme za spavanje iza Smederevske ade





...




...





...