Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: Takmičarske tajne 11 deo - IV. Svetsko Prvenstvo u disciplini fider, Irska 2014.  (Pročitano 2576 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2039
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
Takmičarske tajne 11 deo - IV. Svetsko Prvenstvo u disciplini fider, Irska 2014.
« poslato: Avgust 27, 2014, 21:56:14 posle podne »
Ove godine je Irska bila domaćin Svetskog Prvenstva u tehnici fider, koje je održano 19. i 20. jula. Ogromno akumulaciono jezero pored malenog mesta Coachford predstavljalo je ozbiljan izazov svakom ribolovcu. Izuzetno neravnomerna konfiguracija dna, puno-puno zakačaljki, dubina neretko i preko 10 metara i navike hranjenja ribe zadali su ozbiljan zadatak fiderašima pristiglim iz svih delova sveta.

Naravno, svakoga najviše interesuje koji rezultat je ostvarila mađarska reprezentacija. Možda i ponajbolje je na fejsbuk stranici WalterLand formulisao suštinu savezni selektor Walter Tamaš: „Mađarska reprezentacija je od 25 ekipa učesnica zauzela 8. mesto. Navikli smo na bolje uspehe od ovog, ali možda baš ovako teška takmičenja omogućavaju da više vrednujemo ranije odlične rezultate.” Dve osvojene timske srebrne medalje, pojedinačna zlatna medalja Erdei Atile i bronzana medalja Šivak Maćaša u prethodne dve godine sa pravom su dale samopouzdanje ekipi kao i navijačima. Nesporno je da smo u Irsku krenuli sa nadom u osvajanje najsjajnijeg odličija prema kome je ostvareni rezultat na kraju doneo svima razočarenje. ALI… naknadnom analizom smo morali da uvidimo da je realnost za ostvarenje takvog rezultata bila vrlo mala. ALI… iskusili smo toliko mnogo novih stvari, naučili toliko toga što će nam pomoći u budućnosti u rešavanju sličnih situacija. Štaviše, siguran sam u to da će domaći fideraši dobiti mnogo novih ideja. Pogledajmo sada te „sitnice” koje su bile od ključnog značaja na takmičenju a mogu da budu korisne i kod kuće.


Mađarska fider reprezentacija sa pomoćnicima


Savršeni timski rad se svuda pokazao!


Valter Tamaš, kapiten reprezentacije daje smernice


Takmičarska staza je bila jako dugačka i neujednačena


Mapiranje dna

Ovde kod nas mi smo navikli da pecamo sa ravne obale, na prilično ujednačenom i ravnom dnu, vodi u proseku dubokoj od 1 do 3 metra bez nekih izraženih zakačaljki. Već prošle godine u Južnoj Africi smo iskusili koliko je bitan izbor mesta gde će se pecati jer je bilo od presudnog značaja pronaći komad dna sa tvđom podlogom i precizno pecati na tom području. Lane smo za tu svrhu koristili olovo kruškastog oblika. Gde je dno bilo mekano (muljevito) tamo je olovo propadalo i zapinjalo, bilo ga je teško izvući a tamo gde je dno bilo tvrdo, tamo je olovo poskakivalo i treslo vrh štapa. Takva područja je trebalo pronaći i posle toga hirurškom preciznošću ih pogađati i pecati na njima. Na ovogodišnjem SP je pista bila na ogromnom akumulacionom jezeru koje je nastalo potapanjem jedne doline. Usled toga je dno jezera pokriveno klasičnim objektima „sa terena” – drveće, žbunje i ostale zakačaljke. Ovde nije postojao „blaži” ili „grublji” deo staze, ovde je bukvalno bilo sve „tvrdo kao kamen”.



Posle merenja dubine smo mogli da odlučimo na kojoj daljini će se pecati. Za to smo koristili jedno olakšano olovo. Na displeju sata se vidi da je na merenom mestu dubina 11,4m


Najefikasniji mamac za deverke u ruci Novak Janoša


Ali kada bi pobednički mamac ponudio u predubokoj vodi, hvatao je samo jegulje koje se nisu bodovale

Dubina vode je dosta varirala na merenim identičnim daljinama. U brojkama izraženo varirala je od 4 do 16 metara. Kako se posle takmičanja pokazalo, pobednička engleska ekipa je na svakoj poziciji tražila dubinu od oko 30 stopa, što će reći oko 9 metara. Nju bi bilo lako naći uz pomoć marker plovka ili zabacivši radar za ribu (tzv. „fishfinder”) ali upotreba tih pomagala na SP na žalost nije dozvoljena. Ni u danima treninga. Kako se onda može pronaći željena dubina? Potrebno je imati takav olovni uteg, koji za vreme od jedne sekunde tone jedan metar. Uz pomoć njega, krenuvši sa zabacivanjem od obale pa u daljinu, može da se mapira približno tačna konfiguracija dna na osnovu koje može da se odredi idealna daljina zabačaja. Naravno, nismo pristupili tome kao potpuni diletanti. Svaki član tima je imao jedno olakšano olovo sa kojim je znatno lakše određivanje dubine. Zapanjujuće je bilo kada smo ustanovili da olovo (a kasnije i napunjena hranilica) 10 i više sekundi tone dok ne dotakne dno. Kada smo nalazili odgovarajuću dubinu pristupali smo pronalaženju zakačaljki. Za taj zadatak se najbolje pokazalo olovo montirano na tanki predvez, koje je, kada bi zapelo za drvo ili potopljeni žbun, uz jedan trzaj moglo da se otkine. Ovo, naravno, nije uvek uspevalo ali smo posle toga barem znali da u tu zonu ne treba da zabacujemo. Sama zakačaljka (podvodno stablo ili kamen) su istovremeno i blagoslov i prokletstvo jer se oko njih uvek nalazi i riba.



Tipičan stanovnik područja oko zakački je bandar


Riba koja je davala najbolju težinu na takmičenju je bila devgerika


Lep ulov Šivak Maćaša


Vido Ferenc je uhvatio retko lepu pastrmku i šteta da se ni ona na takmičenju nije bodovala


Otvorene ili zatvorene hranilice?

U zapadnim pecaroškim kulturama često možemo da primetimo kako fider hranilice, koje predstavljaju dušu cele ove tehnike, najčešće nisu, kao kod nas omiljene žičane kavezne hranilice, nego plastične, često puta sasvim zatvorene, cevaste „tvorevine”. U svom dosadašnjem ribolovačkom iskustvu nisam spoznao neku posebnu prednost upotrebe takvih hranilica ali sam ovde na svojoj koži iskusio njihove blagoslovene osobine. Prva i najvažnija osobina sasvim zatvorene (ili koja poseduje samo pokoju rupicu na sebi) hranilice je da i u najdubljoj vodi ona ceo svoj sadržaj može da dopremi na dno, ostavljajući za sobom samo najmanji trag – liniju hrane. Ovo je posebno važno u onim slučajevima kada se riba hrani na dnu.


U slučaju koncentrisanog pecanja na dnu, najefikasnije rezultate dala je zatvorena Nisa hranilica, koja može da pruži novu dimenziju i kod domaćih fider ribolovaca!


Zatvorene hranilice sa sobom na dno ponesu sve delikatese i u najdubljoj vodi

Na ovom SP smo sve ribe ulovili na mamce koji su ležali na dnu. Uzdignutim ili lebdećim mamcem nismo uopšte ili smo samo poneki udarac imali. Interesantno, zar ne? Sledeća prednost plastičnih hranilica je da se posle neuspelih kontri mnogo brže da izvaditi u gornji sloj vode čime se, takođe, umnogome smanjuje šansa od zakačinjanja i kidanja sistema. Treća, ali nikako i najzanemarljivija, njena karakteristika je da im je cena mnogo pristupačnija nego onim načinjenim od žice ili perforiranog lima. Ubeđen sam da će u godinama koje su pred nama mnogi domaći ribolovci na fider u svom arsenalu imati ovakve „komade cevi”.


Erdei Atila ni u jednom kolu nije imao lak zadatak…


… ali je izvlačio maksimum od datoog mesta


Monofil protiv upredenice

Možda i ponajveća pouka za nas sa ovog SP je bila upotreba upredenice. Prilikom moje posete stazi pre samog SP, poznati irski ribolovac, Brajan Bohan, mi je pomogao da pecam na stazi. Nikakav pribor nisam bio poneo sa sobom, tako da sam pecao sa pozajmljenim priborom – njegovim štapom i mašinicom. Već tada sam sa čuđenjem konstatovao da na svaku mašinicu ima namotanu tanku upredenu strunu. Razlog za tako nešto sam ustanovio već na prvom pecanju. Udarci ribe su se manifestovali kao najfinija moguća pipkanja koja se u slučaju korišćenja monofila jednostavno ne bi mogla videti. Nadalje, tanka upredenica ne tone, što u ovim uslovima ne predstavlja nikakvu nepogodu. Teška hranilica naravno bez problema potapa svu upredenicu, samo deo od nekoliko metara (neposredno ispred vrha štapa) ostaje na površini vode.


Mađar je svuda Mađar!

Lako je zamisliti da jako mala količina upredenice ostaje zalepljena za dno što drastično smanjuje verovatnoću spadanja ribe. Nasuprot toga, težak monofil koji garantovano tone i koji se zalepi za dno učiniće da garantovano gubimo ribu. I pored svega ovoga, držali smo se onoga na šta smo navikli i nismo se usudili da menjamo i koristimo upredenicu. U prvom kolu sam uspeo da uhvatim 42 ribe, sa čime nisam toliko loše prošao, ali sam imao mnogo udaraca koje nisam realizovao ili sam vadio udicu na kojoj nije bilo mamca, što je značilo da nisam video pipkanje. U drugom kolu sam izvukao najgori deo „C” sektora, na najuvučenijem delu jednog zaliva, gde sam od svakog konkurenta morao najdalje da bacam da bih sa njima pecao u istoj ravni. Ova daljina je u mom slučaju značila 37-38 metara, a pride je desni deo mog mesta bio pun zakački. Činilo se logičnim da se koristi upredenica, koja bi omogućavala nešto energičnije izvlačenje ribe, jer se s njom riba može lakše usmeriti na suprotnu stranu od zakački.


U drugom kolu sam koristio isključivo upredenicu, čija je efikasnost bila zaprepašćujuća!


Uspeo sam da izvučem dobar rezultat sa teškog terena


81 komad mi je doneo 4. mesto u sektoru

Da ne trošim više reči, u drugom kolu sam uhvatio ukupno 81 ribu na jednom od najgorih mesta u sektoru, odnosno skoro duplo više nego u prvom kolu (kada sam koristio monofil). Promašene kontre i nerealizovana pipkanja su se sveli na statističku grešku u odnosu na prvi dan. Nisam imao neprimetna dešavanja niti sam vadio praznu udicu. Ukoliko bih zapeo za zakačku, sa energičnim trzajem sam mogao da iščupam iz nje svoj sistem. Sa zaprepašćenjem sam konstatovao da upotreba upredenice ima samo pozitivan efekat. Zahvaljujući mekanim štapovima sam imao minimalan broj izgubljenih riba. Na domaćem terenu nije sigurno da je za mekoustu deveriku preporučljivo koristiti špulnu napunjenu upredenom strunom, ali je jedno sigurno – pokazaće nam onakva pipkanja koja do sada nismo mogli ni da primetimo!


Široki David, mladi i sposobni ribolovac, ove godine je prvi put otišao na svetsko prvenstvo. U pozadini vidimo Ambruš Tibora, zamenika kapitena, kako mu pomaže u „poslu”


Mala udica ili velika udica?

Mi smo ribolovci na fini pribor i nije sporno da ribe pokušavamo da pecamo sa najmanjim mogućim udicama. Ovo najčešće znači da koristimo one veličine 14 ili 16. Začudili smo se tokom nekoliko dana treninga da riba bez problema guta i mnogo veće udice, one veličine 10 ili 12. Štaviše, mnogo efikasnija su bila kačenja ribe i mnogo je manji broj spadanja. ALI… bili smo ubeđeni da će se tokom takmičenja stvari promeniti, da će se ribe „profiniti” i da sa ovim ne smemo da se bakćemo. Nasuprot ovome, svaki član engleske reprezentacije je pecao sa desetkama i samo je menjao mamce na njoj. Ako bi bodorka legla na hranu, jednog crvića su navlačili na vrat udice a kada bi deverika došla na hranilište mamčili bi je sa 1-3 tanke gliste. Treba uzeti u obzir da nije toliko bitna veličina udice nego njena težina. Moderna tehnologija izrade udica omogućava da pecamo sa ultra tankim a opet jakim udicama, koje se čine velikim, čija je sposobnost zadržavanja zakačene ribe daleko bolja od neke manje udice. Zašto je to važno? Zato što udarce imaju skoro svi, ali nije sve jedno da li od 100 udaraca na obalu izvučemo 80 ili 50 komada.



Izuzetno smo zahvalni mađarskim navijačima koji su se pojavili na licu mesta i koji su nas zdušno podržavali!

Isplati se zamisliti se nad ovim i makar i tokom svojih izlazaka na vodu isprobati ovde pobrojane „sitnice” jer zaista, suština je uvek skrivena među sitnicama!

Konačni timski rezultat:

1. mesto: Engleska,  26 poena, 110.109 grama,  953 komada ribe
2. mesto: Irska,       62 poena,  87.233 grama,  1.331 komada ribe
3. mesto: Holandija, 77 poena,  81.109 grama,   567 komada ribe
...
8. mesto: Mađarska, 99 poena,  63.199 grama,   675 komada ribe


A világbajnok angol csapat, akik az egyéni érmek közül is kettőt bezsebeltek!

Pojedinačni rezultati:

1. mesto: Steve Ringer, Engleska, 2 poena
2. mesto: Felix Scheuermann, Nemačka, 3 poena
3. mesto: Mick Vials, Engleska, 3 poena
...
15. mesto: Döme Gábor, 10 poena
38. mesto: Erdei Attila, 19 poena
55. mesto: Sivák Mátyás, 23 poena
67. mestot: Novák János, 26 poena

Siroki Dávid i Vidó Ferenc su pecali po jedno kolo.

Naravno, ni na ovo SP mađarska ekipa ne bi mogla da ode bez pomoći sponzora. Zahvaljujemo se: Carp Zoom, Deáky Fishing Tackle, Haldorádó, Magyar Horgász, Magyar Olimpiai Bizottság, Maros Mix, MOHOSZ, The Fishing & Hunting Channel és a Walterland firmama na požrtvovanoj pomoći.


Tekst: Döme Gábor
Fotografije: Csapi Károly, Takács Péter
Video: Takács Péter

Preveo: Mesić Adam
« Poslednja izmena: Avgust 27, 2014, 23:02:36 posle podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!