Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Did you miss your activation email?

Autor Tema: TAKMIČARSKE TAJNE 8.DEO - Put ka tituli prvaka  (Pročitano 1178 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Ady

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 2044
  • Ko drugom jamu kopa, trećom garant potpisuje!
TAKMIČARSKE TAJNE 8.DEO - Put ka tituli prvaka
« poslato: Jul 15, 2014, 18:33:37 posle podne »
Takmičarske tajne 8. deo – Put ka tituli prvaka

Na trodnevnom Državnom Prvenstvu Mađarske u Fider Ribolovu, održanom krajem avgusta 2013. godine na jezeru Velence, Döme Gábor je postao novi prvak. Gabor je i tokom godine na brojnim takmičenjima ostvarivao odlične rezultate ali je ovaj put postao vlasnik najvrednije titule koja se može osvojiti na domaćim takmičenjima. Mnogi ne mogu ni da pretpostave koliko ogroman posao stoji iza postizanja ovakvog rezultata. O ovome i o mnogo drugih zanimljivih tema će biti reči u ovom intervjuu.   
Takács Péter

Takács Péter: Gábor, molim te ispričaj nam u vezi priprema. Koliko ti je vremena bilo potrebno da odgonetneš tajne jezera Velence?

Döme Gábor: Pre održavanja Državnog Prvenstva, sredinom avgusta, po najvećoj vrućinčini se održavao Walterland Fider Kup. Tada sam jednu celu nedelju proveo na stazi. Pre Prvenstva sam isto toliko vremena posvetio tom cilju. Jako puno bitnih informacija sam prikupio već i pre prvog takmičenja ali su tada uslovi bili nešto drugačiji nego na Prvenstvu održanom na kraju meseca. Najveća razlika je bila u temperaturi vode. Sa nekih 25°se voda ohladila na približno 20°što je poprilično usporilo belu ribu koja ni blizu nije bila toliko aktivna i agresivna kao što je bila u toplijoj vodi. Štaviše, između ova dva takmičenja održano je i Prvenstvo Države u disciplini plovak, gde je više tona ribe upecano pa vraćeno u vodu. Ove nekoliko puta upecane ribe postaju neverovatno oprezne i sumnjičave prema bilo kojoj vrsti prihrane ili mamca koji im ne deluju potpuno prirodno, što je veliki broj pecaroša iskusilo samo u formi „ne radi riba” ili ako bi i imali pokoji udarac, najveći broj bi promašili. Dok smo na Walterland Kupu najveći broj riba upecali u srednjem sloju vode sa mamcem odignutim takmičarskim kuglicama, dotle je na DP riba bila koncentrisana na samom dnu.


 
Veslačka staza jezera Velence je jedna od najujednačenijih domaćih takmičarskih satza ali je zato tehnički vrlo zahtevna


 
Avgustovski Walterland Fider Kup je bio odlična proprema za predsojeće DP. Na njemu je osvojio vrlo dobro treeć mesto. Gabora porodica maksimalno podržava u onome čime se bavi

TP.: Jel prihrana ostala nepromenjena?

DG.: Kada sam pecao u srednjem sloju vode koristio sam hranu sa aromom limuna drečavo žute boje, pomešanu sa žutom Terre de Fond zemljom koja se vrlo brzo otvarala. Interesantno je da je ta hrana prvog dana treninga za Državno Prvenstvo donela ulov od 15 kilograma. Međutim, sutradan, kako su i ostali takmičari počeli da pristižu na stazu i pecaju, neću da preteram ako formulišem da je bukvalno „terala ribu”. Tako da mi je ostalo samo 2 dana do takmičenja da smislim novi miks koji će biti prilagođen sve finijim i tananijim pipkanjima i udarcima ribe.


 
Izvlačenje pozicije pre početka takmičenja


TP.: Najveći broj pecaroša koji čita ove redove sada pomišlja na otkrivanje nekog novog čarobnog recepta koji kao uz pomoć čarobnog štapića odjednom počne da daje ribu. Da li takve stvari postoje? Uopšte, šta je to što si promenio u odnosu na inicijalnu mešavinu pa si ponovo počeo da dobijaš ribu?

DG.: Postoje neki dodaci koji u određenim uslovima mogu da daju zapanjujuće rezultate, koje mnogi po inerciji nazivaju „čarobnim receptima”. Ovaj put nije bilo potrebe za primenom tako nečega. Rešenje se krilo u modifikaciji recepta koji je do tada tako savršeno funkcionmisao i to u smeru preinačivanja ga u što je više moguće „natur” varijantu. Iskustvo je pokazalo da što je neka prihrana agresivnija, aromatičnija, to brže sa hranilišta pobegne riba. Važno je da naglasim da je ovakav pristup najefikasniji upravo u uslovima takmičenja. Kada na ovakvu stazu neko sedne sam da peca, onako rekreativno, prednost daje standardno (jače) aromatizovanoj prihrani. Mešavina mi je bila sačinjena od 100%-no prirodnih sastojaka. Pre svega je sadržavala jako puno mleveog zrnevlja bogatog uljima (konoplja i brašno od kikirikija) zatim mlevenog medenjaka ali je u njoj bilo i dosta teških čestica bez ikakvog dodatka arome. Poodavno uspešno koristim ovakvu mešavinu ali ona još nije ušla u proizvodnju jer nosevima ribolovaca prosto nije bila dovoljno privlačna i interesantna. Nasuprot pecarošima, ribe je obožavaju! I boja miksa se drastično promenila. Od drečavo žute postala je braon.


 
U iščekivanju merenja mamaca i prihrane

TP.: Opšte je poznata stvar da je za uspeh na jezeru Velence osim dobre prihrane neophodna i larva (komrca) sa zemljom. Koji odnos hrane i zemlje si koristio?

DG.: Zemlja koju sam koristio je Sensas Terre de Somme – lesna zemlja. U nju sam umešao pola litre larve. U početku je nedvosmisleno dominirala hrana u odnosu na larvu. A kako je vreme prolazilo tako sam povećavao odnos dok nisam došao do 50-50. Čak, u poslednjih sat ipo sam skoro čistu zemlju sa larvom stavljao u hranilicu. Tako sam uspeo da zadržim zainteresovanost riba koje su protekom vremena postale sve opreznije, sve probirljivije i sve finije su uzimale mamac. Međutim, postojalo je od ovoga jedno mnogo bitnije pitanje! Pitanje konzistencije hrane! Pošto je ribu trebalo tražiti i loviti na samom dnu, bila mi je potrebna hrana koja se otvara tek na dnu, sa minimalnim procentom čestica koje se podižu sa dna. Ovo sam uspevao da postignem sa konstantnim dovlaživanjem hrane tokom takmičenja i po potrebi čak i ulepljivanjem. Ovo je jedna mnogo pipava igra, jer ukoliko nam je mešavina suviše lepljiva, neće se otvoriti iz hranilice a ako nam se prebrzo otvara onda se čestice dižu u srednji sloj vodenog stuba pa se one, usled strujanja vode rasipaju, odlaze sa hranilišta a sa njima odlazi i riba. Zato sam hranu umešao da bude lepljivija, tako da kada bi udarac usledio posle desetak sekundi, po izvlačenju hranilice deo hrane je ostajao u njoj. Ali ukoliko bi udarac usledio nakon nekih 30-ak sekundi, izvlačio bih potpuno praznu hranilicu.


 
U toku samo jednog dana takmičenja Gabor je zabacivao i po 180-200 puta. To za nedelju dana iznosi 1260 zabačaja! U poslednjem kolu je od približno 200 zabačaja imao samo 6 nepreciznih, svi ostali su milimetarskom preciznošću pali gde je želeo!

TP.: Odudarao si od takmičara na stazi i po tome što si koristio hranilice bitno većeg kapaciteta. Šta je bio razlog za to?

DG.: Zbog već pomenutog, izuzetno „kilavog” načina na koji je riba jela, potrebno je bilo plasirati veću količinu prihrane. Štaviše, pokazalo se kontraproduktivnim kada napravimo gomilicu hrane na hranilištu. Jer su tada ribe počele da uzimaju pipavo i da postaju izbirljive što je rezultiralo serijom promašaja. Ovo su mnogi pokušali da reše tako što su prešli na pecanje sa lakšim hranilicama manjeg kapaciteta. I to je davalo rezultate jedno određeno vreme. Međutim, već nakon 5 ili 10 upecanih riba nastupalo bi zatišje. Riba bi odlazila sa hranilišta. Ja sam tada bez razmišljanja montirao veliku Haldorádó Special Round XL hranilicu, sa kojom sam pecao sve dotle dok nije nastupila serija promašaja. Tada sam znao da je na dno plasirano sasvim dovoljno prihrane i da je vreme da pređem na sitniju hranilicu.


Ulov je skoro isključivo činila deverika različitih veličina…



… koje je trebalo konstantno pecati da bi se ulov gomilao


TP.: Čak i mala hranilica koju si koristio je bila dosta teška. Zašto je postojala potreba za tako nečim?

DG.: Na već pomenutoj Haldorádó Special Round XL hranilici stoji fabričko otežanje od 10g koje sam ja zamenio otežanjem od 30g. Gde sam to zabacivao – tamo je i ostajalo (čak i posle ispadanja hrane). Ideja za malu hranilicu potiče od mog klupskog druga, Sipos Gábora. Hranilica je nastala tako, što smo jednu 30 gramsku Haldorádó Special Round isekli na pola. Istina, tada je nastao problem fiksiranja olovnog otežanja na telo hranilice na uobičajen način pa smo olovnu pločicu prosto iskrivili i tako je mnontirali na hranilicu. A u nedelju, poslednjeg dana takmičenja,kada su vetar  i strujanje vode bili najjači, za 10 grama sam dodatno povećao otežanje. Tako da sam pecao sa hranilicom relativno malog kapaciteta ali srazmerno velikog otežanja. To je bilo neophodno za hirurški precizno zabacivanje i brzo potapanje najlona. Vrlo interesantno je bilo videti tog dana kako su kolege koje su sedele oko mene, videvši kako pecam sa malom hranilicom svi do jednog takođe prešli na pecanje malim hranilicama. Međutim, njihove male hranilice su bile malog otežanja i voda ih je vrlo lako pomerala, odguravala sa željene pozicije. Sa tako raznetom hranom u vidu tepiha i sa pokretnom hranilicom i mamcem mogli su da pecaju samo jako sitne ribe, veličine pola dlana, dok su meni takvi „kederčići” samo kao statistička greška dolazili na udicu.


U toku priprema je Gabor zajedno sa Šipoš Gaborom…


… i Šiša Jožefom, članovima Haldorado Fider Tima zajedno pecao. Samo zajedničkim naporom su uspeli da odgonetnu tajne ove staze

TP.: Mnogi su se žalili na veliki broj lažnih trzaja i veliki broj spadanja ribe Kako si se ti sa time izborio?

DG.: Već tokom treninga je postalo očigledno da uz upotrebu malih udica veličine 18-20, namamčenih sa 2 ili 3 larve vrlo brzo možemo da dobijemo udarce riba. Međutim, po pravilu sam od 5 riba četri gubio. Skupa sa timskim kolegama smo probavali, trtažili odgovarajuću udicu, jer smo znali da će to presuditi na takmičenju. Šipoš Gabor je pronašao jednu 14-cu, izuzetno tanku, skoro bez ikakve težine, koja je savršeno funkcionisala. I on i ja smo, upotrebom te udice, imali vidno manje promašaja i spadanja riba. Udice smo vezivali Haldorado Visitor-om debljine 0.10. Idealna dužina predveza se kretala između 50 i 75 santimetara.


Rad bekap tima je izuzetno važan! Kares je već više od 5 godina stalni Gaborov pomagač

TP.: Na kojoj daljini si pecao?

DG.: Već na Walterland Feeder Kupu sam uvežbao pecanje na poziciji između drugog i trećeg reda bova, što će reći na nekih 35-36 metara što ni sada nisam menjao. Ovu daljinu sam u svim uslovima mogao jako precizno da pecam.


Ulov sa DP 2011. održanog na Tisakečkeu


Na ovom takmičenju je osvojio 3. mesto


Ulov sa DP 2012. održanog u Segedinu


Tada je zauzeo 2. mesto

TP.: U jednom izuzetno jakom sektoru si uspeo da izvojuješ pobedu i to uz konstantno vođstvo od početka do kraja takmičenja. Da li ti je to staza tako dobro „legla” ili si prosto imao sreće?

DG.: Ni u jednoj grani sporta se ne može zaobići faktor sreće, ali onaj ko se uzda samo i isključivo u sreću, taj neće baš neki rezultat moći da postigne. U prvom kolu sam sedeo na poziciji D9 pored Erdei Atile. Tada sam pobedio u sektoru sa najviše upecane ribe. U drugom kolu sam izvukao A1, što je značilo da sam otvarač na stazi. Interesantno je da sam se i tada borio za sektorsku pobedu sa pored mene, na A2, sedećim Erdei Atilom. Mladi, ali vanredno sposobni takmičar, Široki David, je izvukao poziciju zatvarača na stazi. Obojica smo sa velikim razlikama pobedili u svojim sektorima, ali to ni u kom slučaju ne znači da smo se „prošetali” kroz takmičenje. Naime, na obe krajnje pozicije bilo je grupisano izuzetno mnogo sitne ribe pa je bilo zaista mukotrpno napredovati sa ukupnim težinama ulova. I pored toga je važilo: zrno po zrno – pogača! Valja da napomenem da drugi, koji su pecali na našim pozicijama prvog dana nisu uspeli da pobede u sektorima. Znači da se nije radilo samo o mestu. U poslednjem kolu sam izvukao poziciju C11 gde sam vodio veliku bitku sa Šivak Maćašem. Na kraju sam od Maćija uhvatio 10 komada kesega više ali je njegova ukupna težina ulova bila veća za nekih pola kilograma. Vrlo uspešno selektovavši krupnu ribu uspeo je da uhvati najveću težinu u sektoru pecavši skoro isključivo krupnije deverike. Međutim, i osvojeno drugo mesto u sektoru mi je bilo dovoljno da ukupno skupivši 4 SP i uhvativši najviše ribe u sektoru na kraju osvojim ovogodišnje Državno Prvenstvo.
 

Ovogodišnji šampionski ulov


Među najboljima, na najvišem stepeniku podijuma!

TP.: Šta tebi lično znači titula Prvaka Mađarske u fideru?

DG.: Kada se ispostavilo da sam pobedio na takmičenju bio sam neopisivo srećan. Više od 20 godina se takmičim i konačno mi se ostvario san. U kolekciji imam više od 200 pehara od kojih sam većinu osvoji još u periodu kada sam pecao na plovak ali nedvosmisleno je ovaj pehar postao najvredniji u kolekciji. Jako malom broju ljudi je dato, o ma kojoj grani sporta se radilo, da u svojoj disciplini bude najbolji. Ovo je bilo III Prvenstvo Države u Ribolovu Fiderom. Prve godine na Tisakečkešu sam bio trećeplasiran, prošle godine u Segedinu sam bio drugi a ove godine, eto, prvi! Za sada sam ja jedini pecaroš koji je na sva tri pojedinačna prvenstva bio na podijumu.


Šampionsko kupanje… :)

TP.: Ali ove godine si bio izuzetno uspešan ne samo na Državnom Prvenstvu nego i na brojnim drugim takmičenjima. Kako uspevaš da budeš tako uspešan u kontinuitetu?

DG.: Ove godine je zajedno sa mađarskim prvenstvom bilo održano ukupno 6 fider takmičenja sa rang listama kojima je idejni tvorac i organizator Horgászklub.eu Horgászportál. Od tih 6 takmičenja pobedio sam na tri, osvojio sam još dva 3. mesta a najslabiji rezultat mi je osvojeno 5. mesto. Zahvaljujući tim rezultatima ubedljivo vodim na rang listi. Ipak, toliko puta se već ne može izgovarati na sreću. Jedna od tajni dobrih rezultata je ta, da puno pecam i što posvećujem puno vremena treninzima i pripremama. Najveći broj staza je nemoguće „provaliti” za dan ili dva. Jako je bitna i mentalna snaga. Maksimalno me podržava i porodica i poslovni partner, Pinter Zoltan, tako da ne moram da se brinem ni zbog porodice ni zbog biznisa. Kada se radi o takmičenju, mogu da sam 100% skoncentrisan „samo” na to! Jako veliku pomoć mi pružaju i dva člana Haldorada, Šipoš Gabor i Šiša Jožef sa kojima u dogovoru vršimo sve pripreme za takmičenja.
 

Šampion u fideru za 2013. godinu -  Döme Gábor

TP.: Šipoš Gabor je takođe odlično otpecao. Bukvalno je razlika bila u jednoj deverikici da nije uspeo da se popne na postolje.

DG.: Šipoš je takođe odlično „pročitao” stazu i ostvarujući sve bolje rezultate je napredovao. Vrhunac toga je bilo poslednje kolo kada je pobedio u sektoru upecavši najviše ribe. Kada su sabrani rezultati ispostavilo se da da je za 170g izgubio treće mesto. Jako lepo bi bilo da smo zajedno bili na postolju ali ni ovako nismo nezadovoljni jer se radi o jednom jako mladom i sposobnom ribolovcu o kojem će se tek čuti. Vreme radi za njega.
 

Ulov Šipoš Gabora vredan sektorske pobede. Nedostajalo mu je svega 170g (jedna deverikica) da bi se popeo na 3 mesto podijuma pa je sa ovakvim ulovom završio na četvrtom mestu

TP.: Šta je sledeći cilj?

DG.: Na kraju novembra će se u Južnoj Africi održati Svetsko Prvenstvo u fideru. To je jako daleko od nas ali opet tako blizu jer se tamo pecaju pre svega šarani! U toku marta sam već bio tamo i pregledao stazu. Tokom tog putovanja upoznao sam se sa nekim sjajnim ljudima koji će nam pomoći i već nam pomažu u pripremama, kako bismo ostvarili što bolji rezultat. Pre SP ću još jednom otići dole da bih sa što svežijim i što detaljnijim informacijama stajao na raspolaganju mađarskom timu. Sve ćemo učiniti u tom pravcu da na mestu tako udaljenom od naše otadžbine pokažemo našu sposobnost i veštinu..
 

Ova riba se u martu mesecu zakačila na Gaborovu udicu, kada je posetio Južnu Affriku i kada je obišao i pokušao da se upozna sa stazom na kojoj će se održati ovogodišnje Svetsko Prvenstvo u fideru. Ukoliko i tokom takmičenja uspeju da odgonetnu sve tajne ove staze, mogu se nadati i ulovima ovakvih riba. Navijaćemo za vas!

TP.: Šta da ti poželim na to? Samo „toliko” da vam se ispune sve želje!
DG.: Hvala!
Video intervju obavio Polyák Csaba po okončanom takmičenju:
Döme Gábor Feeder Magyar Bajnok 2013.


Tekst: Takács Péter
Fotografije: Tóth Ferenc, Polyák Csaba, Csapi Károly, Takács Péter
Video: Polyák Csaba
Izvor: http://horgaszklub.eu/cikkek/reszletek/1210_beszelgetes_dome_gaborral_2013_feeder_bajnokaval/
Preveo: Mesić Adam
« Poslednja izmena: Avgust 27, 2014, 21:27:16 posle podne Ady »
Pre nego što pustiš jezik u pogon proveri da li ti je mozak uključen!